Vlada Francuske će suspendovati taksu na benzin

Francuski premijer Eduard Filip danas će objaviti moratorijum odnosno suspenziju taksi na gorivo, koje je francuska vlada nameravala da uvede od 1. januara 2019. godine, objavili su francuski mediji (AFP, Mond) pozivajući se na izvore u vladi.

Prethodno su „žuti prsluci“, koji su tokom tri poslednje nedelje na proteste nevidjene od studentskih 1968. godine mobilisali celu Francusku, objavili da se nijedan njihov predstavnik neće odazvati pozivu vlade na razgovore, koji je trebalo da se održe danas.

Vlada Francuske, na sastanku kome je prisustvovao i francuski predsednik Emanuel Makron, odluku o moratorijumu odnosno suspenziji donela je posle razgovora premijera s predstavnicima opozicionih parlamentarnih političkih stranaka i predstavnicima udruženja francuske trgovine.

Čelnici opozicionih stranaka izneli su tokom tog razgovora različite zahteve za rešenje krize od raspuštanja parlamenta do održavanja referenduma na kome bi gradjani odlučili o vladinoj energetskoj strategiji.

Proteste „žutih prsluka“ podržalo je, prema anketama, tri četvrtine Francuza.

Protestima, koji su naročito u Parizu eskalirali u veliko nasilje tokom tri subote mobilizacije cele Francuske, pridružile su se najrazličitije političke opcije od krajnje desnih pristalica maršala Petena i antisemita („L’oeuvre Francaise), preko anarhista i antifašista, do krajnje levice. Njihovom medjusobnom sukobu pripisuju se talasi paljevina, razbijanja i svakog drugog nasilja u Parizu.

Demonstranti su se posebno obrušili na francuskog predsednika Emanuela Makrona, čija je ostavka tražena, i koji je imenovan kao glavni krivac za „siromašenje Francuza“.

Budući da se smatra da je Makrona na vlast doveo veliki kapital, predvidjen porodicom Rotšild, kao čovek iz senke ovih protesta osumnjičen je njihov veliki protivnik najbogatiji čovek Francuske i Evrope Bernar Arno (vlasnik luksuznih brendova Dior, LVMH). Ova sumnjičenja nisu od protesta odvratila Francuze, a razumevanje za zahteve „žutih prsluka“, koji su vremenom postali široko socijalni, pokazali su kako listovi pod kontrolom Arnoa (Le Parisien, Les Echos), tako i oni pod kontrolom Rotšildovih (La Liberation).