Dogovor o planu za suočavanje sa izbegličkom krizom

Evropska unija i lideri balkanskih zemalja postigli su sinoć u Briselu dogovor o planu u 17 tačaka za zajedničko rešavanje poslova oko velikog priliva izbeglica preko Balkanskog poluostrva, saopštila je Evropska komisija.

Na samitu je odlučeno da prihvatni kapaciteti u Grčkoj i zapadnom Balkanu budu povećani na 100.000 mesta, od kojih 50.000 u Grčkoj, a pripadnici Pogranične agencije EU – Fronteks nadgledaće granične prelaze i registraciju na tačkama prelaza izmedu Srbije i Hrvatske.

Od važnijih mera dogovoreno je da se u Grčkoj povećaju prihvatni kapaciteti za 30.000 mesta do kraja godine, a Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) obezbediće u toj zemlji još 20.000 mesta.

Pored toga, nastojaće se da se stvori dodatni kapacitet za prihvat 50.000 ljudi u zemljama severno od Grčke, što znači prihvat od ukupno 100.000 ljudi duž zapadne balkanske rute i Grčke.

Predviđena je podrška Fronteksa na granici između Bugarske i Turske, kao i da se ustanove njena zaduženja na spoljnim kopnenim granicama između Grčke i Makedonije, kao i između Grčke i Albanije, sa težištem na kontroli prelaza i registrovanju izbeglica koje nisu evidentirane u Grčkoj.

Takođe, postignut je i dogovor o tome da će se u saradnji sa Fronteksom detektovati neregularni granični prelazi i pomoći registracija migranata i uzimanje otisaka prstiju u Hrvatskoj.

Jedna od mera jeste uzdržavanje od olakšavanja kretanja migranata na granicu druge zemlje, kao i da nije prihvatljivo da se izbeglice prebacuju drugoj zemlji.

Među merama je i angažovanje još 400 policajaca u roku od jedne nedelje u Sloveniji, kao i pojačanje napora da se olakša povratak migranata kojima ne treba međunarodna zaštita i pojača saradnja na repatrijaciji sa Avganistanom, Bangladešom, Irakom i Pakistanom.

Na viši nivo biće podignuta zajednička pomorska operacija „Posejdon“ u Grčkoj, posebno prisustvo Fronteksa u Egejskom moru, pri čemu će se znatno pojačati podrška te agencije u Grčkoj kod registrovanja migranata i uzimanja otisaka prstiju.

Takođe, treba ustanoviti kontaktne tačke za dnevnu razmenu informacija koje se tiču kretanja i broja migranata, a u tu razmenu podataka biće uključeni Fronteks, kao i Kancelarija EU za azil – ESAO.

Predviđeno je i da se kontaktiraju finansijske institucije, uključujući Evropsku investicionu banku (EIB) i Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), s ciljem da se omoguće finansijska sredstva za prihvat izbeglica.

Mere predviđaju i unapređenje saradnje policije i pravosudnih organa protiv krijumčara ljudi, uz angažovanje Evropola i Interpola u operacijama na zapadnobalkanskoj ruti.

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji je prisustvovao sastanku u Briselu, izjavio je sinoć, u pauzi tog skupa, da će Srbija učiniti sve da sa migrantima postupa na human način.

Vučić je istakao da je naša zemlja spremna da primi određenu kvotu migranata, kao i da je kriza suviše složena da bi se mogla brzo rešiti.

On je, navodeći da je kroz Srbiju do sada prošao najveći broj izbeglica, preneo da je na sastanku zahtevao da čuje sveobuhvatno rešenje EU koje će Srbija, u skladu sa evropskim vrednostima, poštovati.

Premijer je ponovio da Srbija nema nameru da podiže ogradu prema Makedoniji ili bilo kojoj drugoj susednoj zemlji.

Prema njegovim rečima, podizanje ograda moglo bi da bude delotvorno za jednu, dve ili tri zemlje, ali to nije sveobuhvatno rešenje.

Vučić je naglasio da Srbija do sada nije koristila suzavac i silu prema migrantima, uz napomenu da ima dobar odnos prema njima, kojim su i oni zadovoljni.