Još jedan udar na tržište : Zabranjen uvoz zlata iz Rusije

Velika Britanija, SAD, Kanada i Japan pozdravile su početak samita G7 u Nemačkoj odlukom da zabrane uvoz zlata iz Rusije.

Evropska unija je izrazila spremnost da se tij zabrani priključi na način koji neće štetiti evropskoj privredi.

Po proizvodnji zlata, Rusija je 2021.godine sa 331 tonom bila druga na svetu, posle Kine, a ispred Australije.

Zabrana se odnosi na novoiskopano zlato, a ne na već potpisane ugovore.

Meru je očito smislio britanski premijer Boris Džonson, pa je on i objasnio njene očekivane rezultate:

„Ove mere će direktno pogoditi ruske oligarhe i udariti u srce Putinove ratne mašinerije.On rasipa svoje sve manje resurse na beskorisni i varvarski rat. On hrani svoj ego na račun ukrajinskog i ruskog naroda“, saopštio je Downing Street.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, Rusija je prošle godine izvezla zlata u vrednosti od 15 milijardi evra.

Zlatne rezerve Centralne banke Rusije čini oko 2000 tona zlata u vrednosti od 140 milijardi dolara. Po visini zlatnih rezervi, CB RF je na petom mestu u svetu.

Centralna banka Rusije obustavila je 15.marta ove godine kupovine zlata od ruskih banaka kako bi omogućila da one odgovore na naraslu tražnju stanovništva za zlatnim polugama. Rast tražnje izazvan je zapadnim finansijskim sankcijama koje su oborile poverenje u zapadne valute, ali i ukidanjem PDV na kupoprodajne operacije sa zlatom.

Svetski savet za zlato je saopštio da su gradjani Rusije u prvom kvartalu 2022.godine kupili 6,5 tona zlata u polugama i novcu odnosno za 1, 2 tonu više nego tokom cele 2021.godine.

Ruska centralna banka je posle dve nedelje obnovila kupovine zlata od velikih ruskih banaka, kojima su uvedene zapadne sankcije.

Ona je cenu grama zlata fiksirala na 5000 rubalja ili na iznos koji je u trenutku fiksiranja bio za 17 odsto niži od tržišne cene.

Cena, po kojoj Centralna banka Rusije kupuje zlato od banaka., fiksirana na tri meseca, do 30.juna.

Fiksacija cene je izazvala veliko nezadovoljstvo proizvodjača zlata. Ali ta se odluka tumači činjenicom da ruske poslovne banke, koje su pod sankcijama, to zlato ionako na mogu da prodaju na svetskom tržištu, pa je diskont kupca od 17 odsto razuman.

Prema podacima od 1.februara ove godine, najviše zlata je imala VTB – 22,4 tone, Sberbanka – 12,8 tona, Gasprombanka – 4,8 tone, banka Открытие – 4 tone, Sovkombank – 2,9 tone…

Centralna banka Rusije je, pre nego što je obnovila kupovine zlata, saopštila da se 50 odsto njenih zlatno-deviznih rezervi nalazi u zlatu i juanima.