Nemačka o gladi : Prizivanje katastrofe

U Berlinu je juče, na inicijativu Nemačke, održana konferencija posvećena korišćenju gladnih u aktuelnim geopolitičkim i ratnim obračunima.

Učestvovalo je , prema izveštajima nemačkih medija, 40 ministara zapadnih država , predstavnici civilnog sektora i Ujedinjenih nacija, Ukrajine, ali i predstavnici država koje bi mogao da pogodi rast cena na tržištu hrane Nigerije, Tunisa i Indonezije.

Konferencija je održana na kraju nedelje u kojoj je cena žita „padala kao kamen“. Jedini pouzdan razlog tog pada je početak žetve i nove poljoprivredne godine 1.jula.

Manje ubedljivi su razlozi : bolji izgledi za otvaranje morskih koridora za izvoz žita iz Ukrajine i najava Indije da bi zabranu izvoza pšenice mogla da ukine za Indoneziju.

U petak se na pariskoj berzi Matif tonom nove pšenice za isporuke u septembru 2022.godine trgovalo po ceni od 357,25 evra što je cena za 83 evra ili 20-tak odsto niža od ovogodisnjeg maksimuma od 441 evra iz sredine maja.

A tek cena uljane repice doživela je pravi stampedo nadole – sa 881 evro za tonu sredinom maja na 671 evro u petak (-24%).

Dve države veliki kupci žitarica, pazarile su na tržištu :Alžir 600 000 tona pšenice sa isporukom u avgustu, Tunis 75 000 tona s isporukom u julu – avgustu, preneo je specijalizovani portal agrarheute.

Na svetskom tržištu ne postoji nestašica hrane, pa ni žitarica, iako se za nešto uznemirenja potrudila suša u nekim delovima sveta. To je nesumnjiva činjenica.

Pandemija Covid-19 izazvala je probleme u transportu i lancima snabdevanja, a nije isključeno ni da su se neke države dalekovido pripremale za aktuelne i buduće geopolitičke obračune pravljenjem zaliha što je izazvalo rast cena hrane mnogo pre ruskog napada na Ukrajinu.

Kina je oštro demantovala da je masovnim kupovinama doprinela destabilizaciji tržišta žitarica. Peking je informisao da je od američkih farmera kupovao one količine žita na koje ga obavezuju ugovori s američkom administracijom.

U svakom slučaju, medju Covid-19 posledice spada i enormno poskupljenje hrane.

Rusija se, sad već nema nikakve sumnje, za ratne operacije u Ukrajini dobro pripremila.

Prema francuskim izvorima, Moskva je od 2014.godine u razvoj svoje poljoprivrede i prehrambenu samodovoljnost uložila 52 milijarde dolara i od uvoznika postala najveći izvoznik pšenice, potpunu samodovoljnost postigla je u proizvodnji pilećeg mesa, a gotovo potpunu samodovoljnost ostvarila je i u proizvodnji svinjskog mesa.

I Rusija i Ukrajina nesumnjivo su velike izvoznice hrane.I ta je činjenica glupo zanemarena kad su posle 24.februara 2022.godine zapadni ekonomski autoriteti globalni značaj ruske ekonomije potcenjivali do nivoa „benzinske pumpe“.

Koliko je rusko-ukrajinski rat uticao na lance snabdevanja, cene i na kraju krajeva porast broja gladnih u svetu o tome pouzdanih informacija nema. A ove koje kruže svetom nesumnjivo se koriste, kako je u takvim prilikama uobičajeno, kao ratno oružje.

Na primer.

Povodom berlinske konferencije o krizi gladi, portal agrarheute je objavio, pozivajući se na DPA : Program za hranu Ujedinjenih nacija saopštio je da je broj ljudi koji su akutno gladni tokom POSLEDNJE DVE GODINE( podvukle EkonVesti) porastao za 200 miliona na ukupno 345 miliona ljudi u 82 države.

Na sajtu tog Programa za hranu UN, u objavi od 6.maja 2022.godine navodi se da su „analize Svetskog programa za hranu pokazale da je širom sveta na početku 2022.godine s akutnom gladi bilo suočeno 276 miliona ljudi. Očekuje se da taj broj poraste za 47 miliona ukoliko se konflikt u Ukrajini nastavi, sa najvećim rastom u subsaharskoj Africi“.

Početkom maja je objavljen Global Report on Food Crisis 2022, koji sastavljaju Svetski program za hranu, FAO, više drugih medjunarodnih organizacija.

U tom izveštaju se navodi :

“ Već 2020.godine bila je potrebna hitna pomoć za 155 miliona ljudi jer im nije bila osigurana ishrana. Taj rekord je prošle godine još jednom oboren :2021.godine bilo je, prema podacima medjunarodnih organizacija, 193 miliona ljudi koji su gladovali, što je rast za gotovo jednu četvrtinu. Oni su, prema aktuelnom Global Report od Food Crisis, podeljeni medju 53 države“.

Autori Global Report on Food Crisis ipak upozoravaju da ovaj rast mora biti pažljivo interpretiran jer je suštinski, odnosno za 22 procenta, povećana i populacija koju su analizirali.

Global Report on Food Crisis naveo je i spisak država sa više od tri miliona stanovnika kojima će, prema proceni organizacija koje iza tog izveštaja stoje, 2022.godine biti potrebna urgentna pomoć u hrani.

To su :

Demokratska Republika Kongo (25,9 mil stanovnika)

Afganistan (22,8 miliona)

Nigerija  (19,5 miliona)

Jemen  (19 miliona)

Etiopija  (14-15 miliona)

Južni Sudan (7,7 miliona)

Somalija       (6 miliona)

Sudan           (6 miliona)

Pakistan       (4,7 miliona)

Haiti              (4,5 miliona)

Niger            (4,4  miliona)

Kenija          (3,5 miliona)

Broj hronično gladnih na svetu, svetsku političku zajednicu manje zanima od uticaja Rusije i Ukrajine, a posebno Ukrajine, na svetsku prehrambenu situaciju.

Prema podacima FAO, od ruske i ukrajinske pšenice odlučno zavise samo dve države sa napred navedenog spiska najviše ugroženih država : Demokratska Republika Kongo od uvoza pšenice iz Rusije i Ukrajine zavisi 80 odsto i Somalija 50 odsto pšenice uvozi iz Ukrajine a 40 odsto iz Rusije.

A od država koje se ne nalaze na ovom spisku najviše ugrozenih, prema podacima iz 2021.godine, od uvoza pšenice iz Ukrajine 90 % zavise Sejšelska ostrva. Eritreja od uvoza  ukrajinske pšenice zavisi 47 odsto, od ruske pšenice 53 odsto.

Od ruske pšenice 100 odsto zavise Kazahstan, Mongolija i Jermenija, 95 odsto Azerbejdžan, preko 90 odsto Gruzija, preko 85 odsto Belorusija, preko 80 odsto Kirgizija, oko 80 odsto Finska, skoro 70 odsto Turska…

Dosad je Rusija obezbedjivala 18 odsto svetskog izvoza pšenice, a Ukrajina 10 odsto.

Na Zapadu se ističe da sankcije na uvoz ruske pšenice nisu uvedene, ali  su afričke zemlje sa zapada pozivane da ne uvoze rusku pšenicu jer bi mogla da bude ukradena od Ukrajine!

Glavno, ali i dalje sporno je pitanje koliko je Ukrajina izvezla, a koliko je blokirano ukrajinske pšenice u crnomorskim lukama.

Zvaničnici na Zapadu govore neko o 20, neko o 25 miliona tona blokirane neko pšenice, neko svih žita.

Procene Ministarstva poljoprivrede SAD tretiraju se svuda u svetu s svom mogućom ozbiljnošću. To Ministarstvo u stvari za koju je tako bezbednosno zainteresovana američka administracija sigurno ne bi lagalo.

Ministarstvo poljoprivrede SAD je u junu procenilo da se u Ukrajini na zalihama tog trenutka nalazi 5, 61 miliona tona pšenice roda 2021/22. Od ukupno 192,1 milion tona koliko se procenjuje da je u svetu izvezeno u toj sezoni, koja se završava 1.jula,  to je oko 3 odsto.

Da li su tih 3 odsto mogli da izazovu poremećaj u snabdevanju s cenovnim posledicama, koje bi rezultirale ubilačkom pohodu gladi po svetu?

Ili se radi o zloupotrebi tako delikatnog pitanja u aktuelnim geopolitičkim obračunima, u kojima je Ukrajina nesumnjivo žrtva.