Kina hoće da ojača svoju geopolitičku poziciju. Da. I?

Kineski plan u 12 tačaka za razrešenje ukrajinske krize, pozdravili su Ruska Federacija i Kazahstan, a odlučno ga je odbacio kolektivni Zapad, pa i Ukrajina.

Ipak o tom planu svi pričaju već treći dan – svetski mediji i svetski političari, jer je taj plan više od predloga rešenja za rat u Ukrajini, kao što je sukob u Ukrajini više od rata dve susedne države, naime ukrajinska kriza sa globalnim posledicama.

A da Kina plan nije u svet pustila uzalud potvrdjuje i to što je francuski predsednik Emanuel Makron odmah najavio posetu Pekingu, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski se preporučio za susret s kineskim kolegom.

Nema sumnje da je Kina planom za razrešenje ukrajinske krize praktično postavila zahtev za mesto za stolom za kojim se odlučuje o svetskim poslovima i oni što za njim sede uzalud se bore da dokažu da za još jednu (ili dve?) stolice nema mesta.

Komentatorka nemačkog javnog servisa potpuno je u pravu kad tvrdi :

„Kineski ispad se čini više delom jednog većeg plana, koji ima za cilj da ojača kinesku geopolitičku poziciju kao protivmodel [ nije pisalo konkurentski model -prim. EkonVesti] zapadnom svetskom poretku – a šefu države i partije Si Djinpingu i za to je potreban njegov dobri prijatelj Putin“.

U tom se komentaru konstatuju sve same istine :da su u Pekingu uvereni da modernizacija ne mora nužno da znači vesternizaciju i da hoće da ponude „kinesko rešenje u potrazi čovečanstva za boljim društvenim sistemom“.

Kina, kaže se u komentaru, ove poruke pre svega upućuje globalnom jugu, koji bi trebalo da poveruje da je jedino Kina zainteresovana za mir.

„Strategija koja je u pozadini : legitimacija sopstvenih interesa“, konstatuje se u nemačkom komentaru.

A sad je pitanje : da li SAD i Evropska unija u ratu u Ukrajini s desetinama milijardi para i oružja učestvuju protivno svojim pretpostavljenim interesima?

Pitanje je i : Zar nam i prošlonedeljna tvrdnja-zaključak G20 ne potvrdjuje da je ukrajinski rat odavno više od rata, naime globalna kriza jer „pogoršava već postojeće slabosti svetske ekonomije,usporava rast, narušava lance snabdevanja, jača energetsku i prehrambenu nesigurnost, povećava rizike za finansijsku stabilnost“, svejedno što ima država koje smatraju da su za to odgovorni zapadno besomučno štampanje dolara i evra i jednostrane zapadne sankcije!

I još : Zašto zapadni sistem vrednosti, deklarativno generalno zaklet slobodnoj konkurenciji , s prekorom izveštava o nameri Kine da svetu ponudi svoj model društvenog sistema?

I najzad : Zašto bi globalni jug bio toliko sklon da pre poveruje kineskoj zainteresovanosti za mir nego zainteresovanosti za mir kolektivnog zapada da to izaziva histeričnu zapadnu zabrinutost? Zato što je globalni jug intelektualno inferioran ili zato što sa iskrenošću kolektivnog zapada ima bogata stara iskustva? Da li utrkivanja zapadnih političara i medija da dokažu kako su minski pregovori i sporazumi bili samo prevara da se dobije na vremenu, još jedno podsećanje globalnom jugu na sopstvenu prošlost?

U svakom slučaju, Zapad je kineski plan odbio i pre nego što je stvarno i pročitan. Apriori.

Američki predsednik Džo Bajden je u intervjuu za američku mrežu ABC ocenio da je taj plan dobar samo za Moskvu.

„Putin mu aplaudira, pa kako on može biti dobar…Ja ne vidim ništa u tom planu što bi moglo da ukazuje na nešto što bi bilo dobro za bilo koga sem za Rusiju,ukoliko bi bilo po planu Kine… Sama ideja da bi se Kina dogovarala o Ukrajini posle rata, koji je sasvim nepravedan, prosto – naprosto je neracionalna“, rekao je Bajden.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ocenio pozitivnim što se Kina uopšte izjasnila o konfliktu, ali kineskih 12 tačaka on ne vidi kao mirovni plan nego kao kineska razmišljanja na tu temu.

Ali Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika bio je mnogo oštriji :

„Mirovni plan samo s prekidom vatre i, sledstveno gome, novom linijom razgraničenja i produžavanjem okupacije ukrajinskih teritorija – to nije o miru, nego o zamrzavanju rata, ukrajinski poraz, sledeće etape ruskog genocida. Ukrajinska pozicija je poznata – povlačenje ruske vojske na granice iz 1991.godine „,napisao je Podoljak na Twitter – u, a preneli su ruski mediji.

Šef NATO Jens Stoltenberg je ocenio da Kina nema kredibilitet za posredovanje o miru, a da kineskom planu oduzima kredibilitet činjenica da je Kina u ukrajinskom konfliktu već zauzela stranu smatra i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.