Kuljiš: Sprema li se Hrvatska nasrnuti na Srbiju?

Trka u naoružavanju Srbije i Hrvatske i dalje je glavna tema odnosa dve države. I jedna i druga strana se razbacuju megalomanskim planovima, ali, čini se, u Zagrebu aktivno rade na tom naoružavanju, dok su u Srbiji i dalje sve planovi, koji se redovno prezentuju javnosti na raznorazne načine.

Međutim, ni u samom Zagrebu nije jasno zbog čega se tačno Vojska Hrvatske užurbano naoružava. Tako kolumnista Denis Kuljiš u tekstu objavljenom na portalu Jutarnjeg lista pita: Hoćemo li to nasrnuti na Srbiju koja i sama stremi ući u Evropsku uniju, što znači i u NATO?

Za Kuljiša je najveći problem nabavka 12 nemačkih samohodnih haubica tipa PzH 2000 od 155 milimetara kojima će trebati veoma skup remont.

„Koliko znam, niko se ne sprema da s tim oruđem upotpuni neku krupnu oklopno-mehanizovanu formaciju koja bi mogla operisati – gde? – jedino u Slavoniji, na tenkoprohodnom zemljištu, prema mirnoj i demilitariziranoj Srbiji“, piše Kuljiš.

On dodaje i da Vlada Srbije ne daje ni pare za novo naoružanje, nego se „uzda u staro, jugoslovensko, pa se budžet resora manje-više troši na plate?“.

U tekstu je podvučeno kako i Hrvatska, kada bi u tom nezamislivom scenariju odlučila da nasrne na Srbiju, nema baš sa čime nasrnuti.

„Imamo samo oko 50 već prilično starih tenkova, nešto oklopnih Patria i puno premalo aktivne vojske, koja je pretežno sastavljena od debelih pozadinaca, drugopozivača, logističara i činovnika, a sve što vredi ide u misije, u Avganistan i gje treba, pa se osim ove stajaće i ustajale, stvara nova i sposobna, evropska i natovska mala armija koja s ovom elitnom misijskom vojskom, rekao bih, gotovo nema veze… Dakle, i da smeramo takav napad, ne bi mogle haubice teške 55 tona forsirati reke, jer nemamo odgovarajuće pontone, a nemamo ni sredstava za korekciju paljbe njihovih projektila s dometom od 30 kilometara (u bazičnoj izvedbi), odnosno 35, 40 i 60 kilometara s različitim base-bleed i raketno potiskivanim zrnima. Šta će nam, dakle, te haubice“, analizira Denis Kuljiš.

No, dodaje Kuljiš, na sva svoja pitanja, a povodom i drugih novih akvizicija Vojske Hrvatske, iz dobro obaveštenih izvora je dobio odgovor da se u Istočnoj i Srednjoj Evropi podiže borbena gotovost zbog pretnje s Istoka, rata u Ukrajinim, aneksije Krima i Donbasa. Zbog toga se navodno jačaju vazduhoplovne snage u zemljama „prve linije“, formiraju se zajedničke baze i komande, a u Španiji su održani veliki multinacionalni manevri NATO-a.

„Hrvatska je zemlja ‘druge linije’, s dugom otvorenom balkanskom granicom. Srbija je zemlja u pristupu, ali tamo deluju duboko ukorijenjene proruske snage, dok se u poslednje vreme sprovodi aktivna subverzija, što se oseća i u Makedoniji. Vučić je evropejac i zapadnjak, ali ko je to još osim njega u njegovoj stranci i na srpskoj političkoj sceni? Je li tamo moguća promena političkog smera? Nije moguća, ali je zamisliva. Od vojnih snaga Srbija ima 200 tenkova (starih, istina, ali pucaju), gomilu drugog oružja i prilično aviona, koji međutim nisu problem, jer je Hrvatska pod NATO-kišobranom“, ističe Denis Kuljiš.