Otišla šnajderka prve drugarice Jugoslavije

Gotovo da nema novina u regionu koje nisu zabeležile vest da je u Zagrebu prošle nedelje u 96. godini umrla Žuži Jelinek, gospodja koja je skoro dve decenije učestvovala u pravljenju modnog stila Jovanke Broz, prepoznatljivog po pundji i dekolteu koji s dobrim razlogom, isticala je Jelinek, ističe prsa. Stilu koji je išao u korak sa stilom svetskih dama i bio jedinstven i neobičan za ženu jednog komunističkog lidera i suprotan socrealističkim predstavama o uniformnom konfekcijskom odevanju prvih drugarica.

Sad komentatori pridaju subverzivni karakter ovoj ulozi Jelinekove i čak idu tako daleko da tvrde da je priuštivši sebi Jelinek kao privatnu krojačicu Jovanka Broz praktično dala slobodu i ostalim ženama bivše Jugoslavije da svojoj odeći daju više slobode. I modnim kreatorima da sebi dopuste više privatne inicijative. I jednim i drugim povodom – odevanje Brozovih i odevanje drugarica – bile su pre koju godinu u Muzeju istorije Jugoslavije, u relativno kratkom razmaku posvećene dve izložbe. Koje su potvrdjivale ovaj zaključak komentatora: i Brozova i ostale drugarice odevale su se sa stilom koji su žene lidera i ostale žene komunističkih država mogle samo da sanjaju.

Gospodja Jelinek je često i živopisno opisivala svoju ulogu lične krojačice prve dame komunističke Jugoslavije kojoj je dala prve upute o odevanju u privatnom životu i pri susretima sa svetskim državnicima.

Žuži Jelinek, koja je rodjena u jevrejskoj porodici Budimpešti kao Suzana Ferber, Muzeju grada Zagreba je 2008. godine poklonila i pisma koja je razmenjivala s Brozovom, a koja svedoče o modnim savetima koje je davala i njoj i maršalu Brozu, kao i najboljim materijalima koje je pri putovanjima po svetu kupovala za izradu odeće Jovanke Broz. Pri čijoj se izradi, kako je pre nekoliko godina svedočila izložba “Zlatno doba” u Muzeju istorije Jugoslavije, koristila i čuvena francuska Chantilly čipka. U nekim od tih pisama navode se i količine kupljenih  materijala i njihova cena – recimo, juna 1973. godine Jelinek obaveštava Brozovu da joj duguje 17.800 tadašnjih dinara i 395 dolara za 39 metara skupe tkanine i zlatne dugmiće koje joj je upravo kupila u Švajcarskoj.

Autori izložbe “Zlatno doba”, koja je prikazala modni stil Brozovih ne kao rasipništvo nego kao korak u susret svetu, kao krojačice i kreatorke odeće Jovanke Broz, pomenuli su pored gospodje Jelinek i Klaru Rotšild u Budimpešti, kao i Milu Kavaloti u Rijeci, ali i modne salone “Melar” i “Dujšin” u Zagrebu. Mlada Žuži Jelinek je radila kao krojačica za Ninu Riči, kasnije je saradjivala sa Koko Šanel, ali ima nekih indicija da je u odevanju Jovanke Broz učestvovala pariska kuća Dior.

Na izložbi “Zlatno doba” dominirale su fotografije dok je izložen oskudan broj haljina i drugih odevnih predmeta Brozove, pa posetioci nisu mogli videti komade koje je izradila baš Jelinek.

Gospodji Jelinek, koja je iz četiri braka imala dvoje dece, pripisivana je i subverzivna, dakle pozitivna uloga u seksualnom životu bivše komunističke Jugoslavije, čiji je sistem navodno i u toj oblasti propisivao rigidnost.

Povodom smrti Jelinekove, koja je 22 godine pisala kolumne na modne i ljubavne teme za zagrebačku Gloriju, sad se citiraju njeni saveti ženama sledećeg tipa: „No, morate imati na umu da neki muškarci nisu za zadržavanje“ ili „U prvu skupinu spadaju muškarci koji obožavaju svoje žene, ali kad prvi put prevare, otići će i oženiti tu s kojom su ženu varali. Takav je bio moj prvi muž. Druga vrsta su oni koji će vas varati svakog dana, no nikad vas neće ostaviti“ ili o vezama sa oženjenim muškarcima: „Ako ste poput njega u braku – problema nema! Možete imati jednog muškarca za obitelj, drugog za seks“ i sve tome slično. Subverzivno ili ne, smrt gospodje Jelinek je doživljena kao veliki gubitak za društveni i modni život Zagreba.