EKSKLUZIVNO – Perlo-Friman: Evropa neće poštovati odluku NATO

U ekskluzivnom razgorvoru za Ekonomske Vesti, doktor Sem Perlo-Friman iz poznatog švedskog Instituta za istraživanje mira tvrdi da Evropa neće poštovati odluku NATO da poveća izdvajanja za vojsku na 2 odsto BDP-a.

“ To uopšte nije realno. Mnoge NATO članice bi morale drastično da povećaju vojne budžete, u nekim slučajevima čaki i duplo. U vremenima oštre štednje, to bi zahtevalo nove poreze ili velike rezove na ostalim javnim troškovima, od kojih građani imaju direktne troškove. Bilo koja od ovih mera bi bila politički neizvodljiva. Jednostavno to se neće dogoditi. Cifra od 2 odsto je smernica, nikako nije obavezujuća. Zapravo, postoji malo znakova da će veće evropske članice NATO (Nemačka, Britanija, Francuska) povećati izdavanja za vojsku“, rekao je Sem Perlo-Friman šef odeljenja za vojne troškove.

Kako bi odluka NATO da njene članice povećaju vojni budžet na minimum 2 odsto BDP-a uticala na ukupne svetske izdatke za vojsku?

„Mnoge Nato članice bi morale značajno da povećaju vojne budžete, što bi bilo vidljivo i na globalnom nivou. Na primer, samo Nemačka bi morala da potroši dodatnu 21 milijardu dolara kako bi ispunila cilj. Dok bi po NATO proračunima Italija trebala da poveća vojini budžet za 16 milijardi. Iako je u fokusu uglavnom Evropa, i Kanada bi morala da duplira vojni budžet, što bi značilo dodatnih 18,5 milijardi. Ako bi sabrali ova tri (najveća) slučaja, to bi značilo dodatnih 55 milijardi vojnih izdataka, što je 3 odsto svetskih vojnih troškova“.

Možemo li očekivati adekvatan odgovor na ovu odluku NATO od Rusije i Kine?

„Kao što sam rekao, možda će neke NATO članice povaćati budžete, pogotovo one na istoku, blizu Rusije, kao što je Poljska, ali teško da će doći do većih povećanja u većini zemalja. Tako da neće biti našta da se odgovara. Rusija već povećava vojne izdatke i to prilično brzo i namerava tako i da nastavi. Ipak, to može naleteti na ekonomsku realnost, jer joj vojni troškovi rastu brže od BDP-a, i nastavak rasta će zavisiti od cena nafte i gasa. Rusija će odgovoriti na druge NATO poteze, kao što je formiranje brzih udarnih jedinica na istoku Evrope, koje je dogovoreno na NATO samitu prošle nedelje. Zapravo, Rusija je već najavila novu politiku u odnosima sa NATO. A što se Kine tiče, vojni izdaci u Evropi nisu mnogo relevantni za njih, a Kina i nezavisno od toga brzo povećava svoj vojni budžet. Tako da je malo verovatno da će Kina reagovati i ako dođe do značajnih povećanja vojnih budžeta u Evropi“.

Kako bi povećanje vojnih budžeta članica NATO uticalo na svetsku bezbednost i tekuće konflikte?

„Ako bi došlo do značajnog povećanja u NATO, to bi značajno povećalo tenzije sa Rusijom i pomerilo nas bliže novom hladnom ratu. A srednjeročno gledano, to bi dalo evropskim državama veće mogućnosti da intervenišu na udaljenim mestima, ali da li bi intervenisali zavisi od prirode takvih udaljenih konflikta i političkih i vojnih implikacija. Tako da nije moguće predvideti šta bi se desilo“.

Koliko bi vremena bilo potrebno svim NATO članicama da povećaju vojne izdatke na minimum 2 odsto BDP-a?

„Trebalo bi mnogo vremena, ali u svakom slučaju to nije cilj svih NATO članica, uprkos pritisku SAD i NATO. Članice same kreiraju sopstvene budžete, a tu su i članice koje su u evrozoni i njih obavezuju pravila o deficitu u evrozoni, što im je politički mnogo važnije od američkog popovanja“.

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com