Zašto Rusija još zvanično ne zatvara Južni tok

Sem šokantne „do daljnjeg „ izjave ruskog predsednika Vladimira Putina u Ankari i kategoričnih preciziranja njegovih saradnika Alekseja Milera i Aleksandra Novaka o definitivnosti odluka o napuštanju projekta gradnje gasovoda Južni tok, samo je jedna od niza kompanija i država direktnih učesnica tog projekta od Moskve dobila zvanično obaveštenje. Saipem, kćerka firma italijanskog Enija, inače suvlasnika Južnog toka, obaveštena je o tome na način koji, kako sama ta firma na svom sajtu objašnjava, zahteva dodatna razjašnjenja: da li je projekat samo stopiran ili zauvek upokojen?

Posle Gasproma, Eni je drugi po veličini suvasnik ovog projekta i nedavno je, posle njegovog drugog po redu poskupljenja, zbog rasta svojih troškova mogla da ga napusti.

Ruska strana na način koji je propisan ugovorom ni nedelju dana posle Putinovog nastupa u Ankari nije o napuštanju projekta Južni tok obavestila ni vlasti u Beogradu.

Ovo ustezanje Moskve da zatvori projekat ne bi trebalo da bude bez svakog političkog i ekonomskog razloga.

Ugovor o gradnji tog gasovoda kroz Srbiju ima važnost od 30 godina i objavljivanja samo njegovog stopiranja (privremenog) imalo bi ne samo utešnu političku poruku za rusofile na Balkanu da ih Rusija ne napušta nego i izazivačku poruku za američke partnere u Evropi da Rusija na Balkanu ostaje u igri.

Ruski predsednik je nedelju dana posle iznenadjenja u Ankari telefonom razgovarao sa najvišim prestavnicima Madjarske i Srbije Viktorom Orbanom i Tomislavom Nikolićem, a to su dve države i dva političara koji su odoleli svim, ponekad ni malo naivnim pritiscima, i ostale verne projektu, doživljavajući ga kao svoj vrhunski ekonomski interes. Saopštenje o tim razgovorima na sajtu Kremlja je šturo i ne znamo šta je ruski predsednik odgovorio na nadu o kojoj se  govori u saopštenju predsednika Srbije-da odluka o odustajanja od Južnog toka nije konačna.

Moskva sigurno razmatra i pravno-ekonomske posledice otkazivanja ovog projekta jer ne mora biti da su sve države duž tog gasovoda(Bugarska, Srbija, Madjarska, Slovenija, Austrija) propustile da se finansijski obezbede za slučaj njegove propasti. Sem toga firma South Stream već, prema dosadašnjim računicama, ima narudžbe vredne oko 2,8 milijardi dolara od evropskih i japanskih firmi, koje takodje sigurno polažu prava na odredjena obeštećenja.

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com