Indija dolazi : Delhi traži mesto u svetskim poslovima

Politička invazija zapadnih političara na Nju Delhi je nastavljena posetom nemačkog kancelara Olafa Šolca – cilj zapadnjaka je ostao isti, ali i indijski odgovor.

Neskriveni cilj Zapada je da oslabi veze Indije s Rusijom i profitira od rivalstva izmedju dve najmnogoljudnije svetske države i ekonomije u ekspanziji Kine i Indije i smanji zapadnu zavisnost od Kine.

Indija, za koju se tvrdi da će uskoro od Kine preuzeti mesto najmnogoljudnije države sveta, ni posle Šolcovog lobiranja nije kategorično osudila rusku invaziju na Ukrajinu niti se pridružila antiruskim sankcijama – naprotiv, Rusija je i dalje njen najveći snabdevač oružjem, a kupovine ruske nafte Indija je prošle godine učetvorostručila.

Kako su izvestili nemački mediji, nemački kancelar je u Delhiju počeo i lobiranje protiv kineskog plana od 12 tačaka za razrešenje ukrajinske krize. Kancelar je svom domaćinu Narendi Modiju izložio stav da ne može biti „mirovnog diktata na ruski način“ i da kineskoj inicijativi nedostaje jasan zahtev za povlačenjem ruskih trupa iz Ukrajine.

Modi je ponovio da je cilj Indije da se konačno rešenje traži „dijalogom i diplomatijom“, prenosi nemački javni servis ARD, a Šolc i njegov indijski domaćin su se, to je važan momenat, složili da je „potrebno poboljšanje medjunarodnih institucija kako bi bolje odslikavale globalnu stvarnost“.

Indija je upravo u Bangaloreu bila domaćin ministrima finansija i guvernerima centralnih banaka G20.

Mada je bilo i vesti da će se učesnici skupa, zbog neslaganja oko ocene ukrajinske krize, razići bez završnog dokumenta, on je usvojen, ali uz izričitu napomenu da je oko nekih tački bilo i drugačijih mišljenja.

Prema izveštaju ruskog lista Komersant, u tom su smislu značajne tačke 3.i 4.završnog dokumenta.

„Većina članova [G20] odlučno je osudila rat u Ukrajini i podvukla da on izaziva ogromna ljudska stradanja i pogoršava već postojeće slabosti svetske ekonomije, pojačava energetsku i prehrambenu nesigurnost i povećava rizike za finansijsku stabilnost. Bilo je i drugih pogleda i različitih ocena situacije i sankcija“,navedeno je u 3.tački završnog dokumenta kako je objavljeno na sajtu Ministarstva finansija Indije. Drugačije poglede i ocene imale su Rusija i Kina.

U tački 4.navedeno je : „Rešavanje konflikata mirnim putem, napori za savladavanje kriza i diplomatija imaju životno važno značenje. Sadašnja epoha ne treba da bude epoha rata“.

Kina je u petak objavila svoj plan u 12.tacaka za rešenje ukrajinske krize, koji je pozdravljen u Moskvi, a odbačen u Briselu, Vašingtonu i Kijevu.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je izjavio da Kina nije kredibilan predlagač jer nije bila u stanju da osudi ilegalnu invaziju Ukrajine, a „nekoliko dana pre invazije je sklopila sporazum s Rusijom o neograničenom partnerstvu“.

Stoltenberg je rekao da će do mirovnih pregovora jednom doći, ali svako ko želi da Ukrajina nakon tih pregovora ostane suverena, nezavisna država, mora je vojno podržati jer samo se tako mogu stvoriti uslovi da Vladimir Putin na bojnom polju ne pobedi.

Istog mišljenja o kineskom predlogu je i predsednica Evropske komisije Ursula fin der Lajen. I ona smatra da se kineski predlog mora posmatrati u svetlu činjenice da je kina zauzela stranu i sa Rusijom kratko pre početka rata utvrdila „bezgranično“ partnerstvo.