24.4.2023 : Posle prošlonedeljnog oštrog pada, cene pšenice i kukuruza porasle
Tonom pšenice, isporuke u maju 2023, trgovalo se u ponedeljak na evropskoj terminskoj berzi Matif po ceni od 245 evra što je cena za 2,5 evra viša nego u petak.
Kukuruz je poskupeo za 0,25 evra, pa se tonom kukuruza, isporuke u junu 2023, na evropskoj terminskoj berzi Matif trgovalo pi ceni od 239,75 evra.
Cene žitarica prošle nedelje su, i zbog poboljšanih prognoza, porasle u celom svetu, ali ne tako kao u Evropi i Crnom moru gde je nedelja okončana cenama najnižim u poslednjih godinu i po dana.
Teškoće s plasmanom žitarica proslogodisnjeg roda i prepunjenim silosima nemaju samo istočnoevropske države Poljska, Madjarska, Rumunija, Slovačka i Bugarska, nego i Nemačka.
Problem s ukrajinskim žitom, koje je poplavilo evropsko tržište, privremeno je smiren, ali ne i rešen.
Kako izveštavaju zadnoevropski mediji pozivajući se na neimenovane izvore, Evropska komisija radi na mehanizmu po kome će ulazak ukrajinskog žita na teritoriju pet pomenutih istočnoevropskih država biti dozvoljen tek pošto je osiguran dalji izvoz tog žita ili u druge evropske države ili u druge delove sveta.
Ukrajinski poljoprivredni proizvodi su, suprotno Sporazumu o pridruživanju i saradnji Ukrajina – EU, pri uvozu u EU oslobodjeni carine i neograničeni uvoznim kvotama.
Prema podacima Evropske komisije, „koridorima solidarnosti“, koji su uspostavljeni prošlog leta, Ukrajina je izvezla 57 miliona tona poljoprivrednih proizvoda i zaradila 25 milijardi dolara, prenosi Interfax Azerbejdžan.
Prema martovskom izveštaju Konferencije UN o trgovini i razvoju, do početka marta 2023.godine preko crnomorskih luka Odesa, Južni i Černomorsk otišlo je 780 brodova, koji su izvezli oko 23 miliona tona žita. Polovinu je činio kukuruz (49%), a pšenica 27 odsto.
Od te količine, 60 odsto je otišlo u sledeće države : Kinu (4,8 miliona tona), Španiju (3,9 miliona tona), Tursku (2,6 miliona tona), Italiju (1,7 miliona tona) i Holandiju (1,4 miliona tona).
Odnosno, 52,6 odsto ukrajinskog žita otišlo je u Evropu i Centralnu Aziju, 24,8 odsto u Azijatsko – tihookeanski region, 14,3 odsto na Bliski istok i u Severnu Ameriku i 2,6 odsto u države južno od Sahare odnosno u siromašne države zbog kojih su, bar na rečima, ovi koridori uspostavljeni.