Smešna strana sveta : Uticaj bele slanine na stas železničara

Vrućine su ogromne i samo višečasovna kašnjenja vozova nedostaju da ljudi prokuvaju -i u prenosnom smislu.

Ne zna se ko je bio više ljut, putnici koji su vozom iz Bara,sa više od sat zakašnjenja, stigli u petak popodne do Užica, ili putnici koji su ih toliko čekali na onoj žezi i u informacionoj neizvesnosti.

„Vidi kako su ovi železničari pustili stomake“, reče jedan putnik svom sapatnika saputniku.

I stvarno na peronu užičke železničke stanice se u svoj svojoj širini širila jedna železnička uniforma.

„A ne, kod mene u Novom Sadu su svi tanki“, odgovori saputnik sapatnik.

I mi pomislismo da stas železničara ima neke kosmičke veze s brzinom vozova.Eto ti šta sve znači 200 na sat do Novog Sada. Ali -jok.

„A znate zašto?Jedu belu slaninu, onu pravu, domaću.A ne onu prošaranu,mesnatu, ta je hibridna“, objasni onaj novosadski filozof.

Ako je voz kasnio, erkondišn mu je radio za -peticu ili pre za jedinicu.Sa usijane užičke železničke stanice izvoleli smo u frižider.

Stvarno, da li je poželjno da razlika u spoljnoj i erkondišn temperaturi voza bude tako drastična?Kako da pri ovolikoj temperaturi i u vozu koji kaaasni budeš pametan.

Neki su putnici obećali da će Železnici uputiti prigovor i zbog avionskih sedišta u tom vozu – zbilja nisu baš udobna za putovanje koje traje saaatima.