Pošto spomenik u Beogradu: Kako su Karićevi doveli Žabajeva u Srbiju

Ukoliko ste čuli za Žambila Žabajeva pre avgusta ove godine onda SVAKA ČAST! Jer, zaista, podvig je čuti za tog kazaškog pesnika koji upravo do avgusta ove godine nije imao nijedno delo prevedeno na srpski jezik. A onda, i prevod na srpski i spomenik u Beogradu. Ne nužno tim redosledom.

20160907_1719032

Ukoliko pešaka prolazite pored jednog od najvećih kružnih tokova u našoj državi, onog ispred zgrade novobeogradske opštine, onda ste primetili da se tamo, između zgrada Energoprojekta i Istorijskoh arhiva Grada Beograda nalazi spomenik Žambilu Žabajevu. Mada, i to ne nužno s obzirom da je spomenik uvučen i nalazi se na par metara od trotoara kojim se ne pešači baš često i masovno. Ali, ako ste išli svojim poslom tuda svakako ste primetili ničim izazvan spomenik, sve sa dva drvoreda i klupama ispred. Pa barem toliko da mu se približite i pročitate kome je posvećen, što je čest slučaj sa prolaznicima ovih dana. I kako stvari stoje, barem sam ja takav utisak stekao nakon nekoliko prolazaka tuda i registrovanja znatiželjnih sugrađana, čitanje postamenta nije baš davalo željene rezultate. „Ko je sad ovaj čovek?“ – upitala me je jedna starija sugrađanka dok sam za potrebe ovog teksta, može se zaključiti ničim izazvanog, fotografisao rad vajara Mirlana Azmaganavetova (istraživao sam…).

Pa evo da pomognem, sa zakašnjenjem, starijoj sugrađanki. Žambil Žabajev je kazaški pisac, rođen 1846, preminuo 1945. godine, čija dela „znaju svi mladi Kazasi“, barem nam je tako rekao predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev prilikom nedavne posete Beogradu, kada je spomenik i otkriven. A onda nam je naš predsednik, kome SVAKA ČAST, jer očigledno poznaje rad Žabajeva, otkrio da je taj pesnik „univerzalnim poetskim motivima, pre svih patriotskim, socijalnim i ljubavnim, svakako razumljiv čitaocima i izvan granica svoje zemlje“. Ali samo onima koji govore, primera radi, ruski, jer Žabajev, kako sam istraživao, i nije baš naširoko prevođen pesnik. Do sada. Jer, kao što sam već istaknuo, uz spomenik su stigli i prevodi na srpski. Ili obrnuto. A njegova dela, spočitavaju mu neki istoričari, dosta su diskutabilna u smislu veličanja komunističkih funkcionera za vreme Staljinove vladavine. Ali, postoje i indicije da su mu te pesme „podmenute“ prilikom prevoda na ruski jezik. Nisam stručnjak, pa se time neću baviti.

A otkud uopšte ideja o spomeniku Žambilu Žabajevu u Beogradu, koji je inače poklon Kazahstana? Iako rizikujem da pređem u stil naučne fantastike – od Bogoljuba Karića. A njegova dela, bez nepotrebnog prevoda, znamo. Dakle, na ideju da Žabajev dobije spomenik u Beogradu došla je Milanka Karić, Bogoljubova supruga, i, otkrio nam je Jeržan Žarilkanov, šef diplomatske misije Kazahstana u Srbiji, počasni konzul Kazahstana! Ali nije tu kraj. Blagoslov, formalni, podizanju ovog spomenika dala je Jasmina Mitrović-Marić, nekada kandidatkinja Bogoljubovog Pokreta snaga Srbije za gradonačelnicu Beograda, a sada predsednica Komisije za spomenike, nazive trgova i ulica Beograda.

Sada samo ostaje pitanje čiji spomenik ćemo mi poslati u Kazahstan, jer istakla je Marić-Mitrović, postoji „načelni dogovor da i jedan naš pesnik dobije ulicu u glavnom gradu Kazahstana“. A sećate se Bogoljubovog ljubavnog pisma Milanki od pre par godina? Samo da ga prevedemo na kazaški jezik…

Za kraj valja istaći i da ovo nije prvi „Ko je sad ovaj čovek?“ spomenik u Beogradu. Tako je u Tašmajdanskom parku spomenik podignut Hejdaru Alijevu, nekadašnjem apsolutnom vladaru Azerbejdžana. I njega su svečano zabezeknutim Beograđanima predstavili predsednici dve države: tada je to kod nas bio Boris Tadić, a i tada i sada Azerbejdžanom upravlja Hejdarov sin Ilham Alijev. Nikolić nije Tadićev sin, da ne dođe do zabune.

Dakle, pošto spomenik u Beogradu?

One thought on “Pošto spomenik u Beogradu: Kako su Karićevi doveli Žabajeva u Srbiju

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com