Ruža Ćirković: Profesija Vulin

VUČIĆEVO TAJNO JA : Oduvek sam mislila da su posao sekretarice i posao portparola dva teška posla. Da bi ih čovek dobro obavljao potrebno je da vlada mnogim veštinama. Recimo, veštinama bokserskog džaka. I svakako odličnog psihologa. I sposobnošću samokontrole. I glumatanja. I tu ni slučajno nije kraj. Jednom rečju, kako se to danas popularno kaže, treba znati svašta nešto. Odnedavno je počela da me nervira činjenica što premijer Srbije Aleksandar Vučić nema portparola. Nego je, na svaku loptu, sam svoj portparol.

Pošto premijer ima mnogo stranih savetnika zvučnih imena, pomislila sam da je to neka posebna strategija. Kao što je, sad tvrde stručnjaci za te stvari, unapred pripremljenu kriznu komunikacionu strategiju za slučaj pada aviona imala nemačka Lufthanza. Ta strategija podrazumeva, kao što je ceo svet već primetio, da glavni šef kompanije preuzima funkciju njenog portparola, govori svaki čas i opširno. Time se obezbeđuje bliskost sa javnošću, stvara utisak da se ne krije ama baš ništa i  mogućnost da bude rečeno nešto što se kasnije (pred sudom) ne može popraviti  svodi na najmanju moguću meru. Da li je ovo kod nas slučaj?

Poklon druga Vulina

Odjednom mi je, međutim, svanulo da možda nije samo to u pitanju. I da Aleksandar Vučić ne bi trebalo da imenuje portparola, nego bi svog portparola trebalo da menja. Pošto ga on već ima, samo sam ga ja, žalim duboko slučaj, previdela. Portparol Aleksandra Vučića je Aleksandar Vulin. Vulin je Vučićevo drugo, tajno ja. Ono JA iz prošlosti koje prvo Vučićevo javno i zvanično JA ne priznaje i ne poznaje. Ali ga priznaje i prepoznaje bar deo Vučićevog biračkog jata. Da li je korist koju od te dvojnosti ima Vučić veća od štete koju ima Srbija, valjda će nam uskoro rastumačiti Majkl Kirbi.

DRUGO JA VLADIMIRA PUTINA: Nema velike svetske glave koja ne koristi usluge portparola, sa različitim ovlašćenjima: neki prave senku svojim šefovima, drugi deluju diskretno, iz senke. Da se posao portparola može obavljati na sasvim različite načine, a da se postiže podjednako dobar rezultat pokazuju primeri Dmitrija Peskova, planetarno poznatog i sasvim nediskretnog portparola ruskog predsednika Vladimira Putina i Štefena Zajberta, sasvim diskretnog, gotovo pa nepoznatog portparola nemačke kancelarke Angele Merkel. Uz sve razlike, i Putin i Merkelova uživaju ogromnu popularnost u svojim zemljama, a ogromnim se mora nazvati i uticaj koji imaju van njih. Političari na zapadu ne kriju nervozu zbog činjenice da njihova javnost pokazuje zabrinjavajuću sklonost da na mnoge krizne situacije u svetu gleda očima Vladimira Putina. Teško je proceniti koliki je tome doprinos portparola, ali neka im zasluga sigurno pripada.

Dmitrij Peskov već 15 godina radi za ruskog predsednika. Dok je bio samo zamenik glavnog portparola Alekseja Gromova, nazivali su ga i zlim portparolom – bio je zadužen za zle stvari (Litvinjenko, Berezovski, moskovski protesti sa mrtvima i ranjenima). Danas je pres sekretar u nivou zamenika šefa predsedničke administracije i veoma širokim ovlašćenjima da u svakom trenutku tumači poziciju Vladimira Putina povodom najrazličitijih tema. Njegovu je televizičnost otkrio još Boris Jeljcin kad mu je Peskov, kao službenik ambasade, prevodio tokom boraka u Turskoj. Kao retko kom portparolu, slika mu je u ruskim medijima gotovo svaki dan i gotovo svaki dan ima šta da kaže. Za aktuelnu spoljno-političku orijentaciju, ali i tradicionalne ruske interese, baš je zgodno obrazovan: završio je studije Azije i Afrike, govori turski, arapski i engleski. Potiče iz diplomatske porodice, i sam je bio na diplomatskim funkcijama, ali ne ambasadorskim. Zauzima razne bitne funkcije, recimo šef je Saveta za podsticaj razvoja ruske kinematografije i član Saveta za međunarodne odnose. On tvrdi da je njegov šef često nezadovoljan njegovim istupima, ali njegova dugovečnost to ne potvrđuje. I na nedavnoj konferenciji za štampu demonstrirali su veliku bliskost. Kad je dao reč opozicionarki Kseniji Sobčak, čiji je otac izmislio Putina, predsednik ga je prekoreo: Zašto si joj dao reč? Na šta će Peskov: I ja sam čovek, ponekad pravim greške. Izgledalo je da su se uigrano izmotavali, naročito kad je Putin nastavio da se Sobčakovoj obraća nežnim, verovatno porodičnim, nadimkom Ksenja. I privatno je glamurozna ličnost: ne zna se da li se nedavno (treći put) oženio, ali sa poznatom ruskom klizačicom Tatjanom Novka ima sina, koji je njegovo peto dete. Jednom rečju, u onome u čemu se stil vladanja Vladimira Putina razlikuje od njegovih pandana po svetu u tome se i njegov portparol razlikuje od uobičajenog pojma portparola.

KANCELARKINA SENKA: Kad god portparol nekog nemačkog političara zabrlja, pa dobije otkaz mediji mu kao primer, koji je trebalo da sledi pre nego što je pao, nabijaju na nos Štefena Zajberta portparola nemačke vlade, pa na taj način i nemačke kancelarke. Ova je distinkcija takođe važna: ništa, dakle, lično nema između kancelarke i vladinog portparola, mada ga je ona predložila, a nemački predsednik imenovao. Zajbert je portparol u smislu kako se ta funkcija shvata u sistemima zapadne parlamentarne demokratije. On ne sme da bude ni vidljiviji ni interesantniji od svoga šefa. Nije kancelarkin tumač nego klasičan glasnogovornik. Pa on, smatra se, uspešno svoju kancelarku podržava iz duboke senke. U njegovim istupima nema nikakve glamuroznosti. A u njenim nema greške koju bi kasnije trebalo ispravljati. Sve je savršeno nemački uredno i čisto. Zajbertu je i biografija kratka: ništa spektakularno. Mada je bio nagrađivan novinar i voditelj glavnih vesti Drugog kanala Nemačke televizije (ZDF).
Obrazovanje i pozicije koje je zauzimao pre nego što je posto portparol takođe su za stepenicu nižeg značaja od onih Peskova i sasvim primerene uobičajenom gledanju na njegovu poziciju. Studirao je istoriju, književnost i javno pravo, a bio je i dopisnik ZDF-a iz Vašingtona.

Ruža Ćirković
Kolumna “Moj izbor”, dnevni list Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com