Bavarska: Nezaposlenost 2,8%, prosečna plata 4.082 evra bruto

Ukoliko na današnjim pokrajinskim  parlamentarnim izborima Bavarci otkažu poluvekovnu ljubav Hrišćansko-socijalnoj uniji (CSU), to neće biti iz ekonomskih razloga.

CSU je ekonomski Bavarsku vodila uspešno.

Na vlasti je od 1962. godine, a sama nije Bavarskom vladala samo u mandatu 2008-2013. godina.

Bruto domaći proizvod Bavarske prošle godine je bio 45.810 evra po stanovniku, treći po veličini pokrajinski BDP u Nemačkoj.

Bogatiji od Bavarske su gradovi-pokrajine Hamburg (64.567 evra) i Bremen.

Nemački prosek je 39.477 evra. Na dnu liste je istocnonemačka pokrajina Meklenburg Forpomern (26.560 evra).

Prošlogodišnji bavarski rast bio je 2,8%, a cele Nemačke 2,5%.

Od 12,9 miliona stanovnika Bavarske, nezaposleno je 207.005, pa stopa nezaposlenosti iznosi 2,8%, prema prosečnih nemačkih 3,4%.

Nezaposlenost medju strancima u Bavarskoj je veća i iznosi 6,6%.

Iz meseca u mesec, tokom cele ove godine, rastao je broj novootvorenih radnih mesta u Bavarskoj, da bi u septembru bilo otvoreno 135.393.

Prosečna bruto plata zaposlenih s punim radnim vremenom u Bavarskoj je u drugom kvartalu ove godine iznosila 4.082 evra. Muškarci su zaradjivali 4.310 evra, a žene 3.517 evra.

Za pola veka vladavine CSU, medjutim, struktura stanovništva Bavarske se bitno promenila, a CSU čak ni spoljnim izgledom tu promenu nije pratio. U predizbornim kampanjama još paradiraju u svojoj  tradicionalnoj bavarskoj odeći.

Prema zvaničnoj bavarskoj statistici, stanovništvo Bavarske karakteriše trend pada, starenja i internacionalizacije.

U Bavarskoj je 2011. godine živelo 19,5% stanovništva migrantskog porekla.

Procenjuje se da će do 2024. godine udeo stanovništva sa migracionim poreklom porasti za 28,5%, dok će ukupan rast broja stanovnika iznositi 0,7%. Broj stanovnika bez migracionog porekla, dakle Bavaraca, smanjiće se za 6,1%.

(Objašnjenje boja na grafikonu: priliv iz inostranstva, priliv iz drugih nemačkih pokrajina, odliv u inostranstvo, odliv u ostale nemačke pokrajine; u hiljadama)

“Sve više Bavaraca živi u gradovima, a sve manje u selima. Sve manje Bavaraca su pripadnici crkve. Sve više Bavarki, i kad postanu majke, nastavlja da radi“, piše Ziddojče cajtung i konstatuje da CSU, opijena svojim ekonomskim uspesima, to nije uzela u obzir.

U Hrišćansko-socijalnoj uniji poslednje dve godine u toku je borba za (pre)vlast. Novi jaki čovek CSU, Markus Soder istisnuo je Horsta Zeehofera s pozicije bavarskog premijera i, kao šefa najjače bavarske političke stranke, uputio ga sa odredjenim zadacima u centralnu vladu u Berlin.

Soder je sam neki dan priznao da nije uspeo da postane „otac Bavarske“ jer i u realnom životu je za to potrebno devet meseci. S druge strane, ni Zeehofer u Berlinu nije uspeo da nametne svoju migracionu politiku zatvaranja granica. Zato na završnom predizbornom skupu CSU nije gost bila nemačka kancelarka Angela Merkel, nego u migracionim pitanjima prihvatljiviji austrijski kancelar Sebastijan Kurc.

A i ono što je Zeehofer uspeo da nametne u Berlinu – brza ekstradicija iz zemlje onih kojima ostanak nije odobren – ispalo je u primeni traljavo.

Migraciona politika je ključni uzročnik raskola medju političkim akterima u Nemačkoj i jačanja Alternative za Nemačku (AfD), koja je desnija, tradicionalnija i ksenofobnija od CSU, koja je otprilike bila u takvoj poziciji prema CDU. Uloga CSU je bila da pokupi biračko telo krajnjoj desnici, što joj više ne polazi za rukom. Analitičari ocenjuju da se CSU pomerila na centar gde je već gužva. Tako da se desilo obratno od poželjnog: Alternativa za Nemačku je pokupila deo biračkog tela CSU.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com