Dualno obrazovanje više ne funkcioniše (ni) u Nemačkoj!?

Pre 25 godina se 80% mladih Nemaca po okončanju osnovne škole odlučivalo za dualno obrazovanje – znači za zanat, a samo njih 20 odsto za školu koja vodi na univerzitet. Danas je taj odnos obrnut, tvrdi u tekstu naslovljenom sa „Gde su naše zanatlije?“ nemački magazin Cajt.

Po podacima Nemačke statističke službe 1997. godine 633.000 učenika učilo je zanate u zanatskim pogonima, sada je taj broj pao na 363.000. Broj onih koji uče za stolara je u odnosu na 2002. godinu prepolovljen, broj zidara je smanjen za 30%.

To što zanatlije svih vrsta lako nalaze posao – stopa nezaposlenosti na tržištu zanata je samo 2% – ne motiviše mlade da se za dualno obrazovanje i zanatska zanimanja odlučuju.

Cajt tvrdi da „neki roditelji prenose svojoj deci da su kancelarijska zanimanja elegantnija i nude više
mogućnosti za karijeru“. List citira neke predstavnike zanatskih udruženja koji tvrde da to nije tačno.

Kako bilo da bilo, u Nemačkoj gde gradjevinarstvo raste po stopama (6%) koje prevazilaze i zlatnu 1992. godinu, ozbiljno nedostaju zanatlije.

Ukoliko vam se nešto pokvari, na majstora morate sačekati prosečno 11 nedelja, tvrdi Cajt. Ako je kvar manji, čekanje je i duže a majstorska usluga tako skupa da se ljudi češće odlučuju za servis „popravi sam“. Dualno obrazovanje, najkraće rečeno, u Nemačkoj više ne može da sanira posledice demografskih kretanja, ali ni preovladjujućih predstava o uspehu.

Ministarstvo za rad Nemačke procenjuje da će toj državi do 2030. godine nedostajati 800.000 zanatlija. Limari i električari već danas se mogu regrutovati samo iz inostranstva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com