Gola istina za Makedoniju: Ko kaže da ste buduća članica EU

Izjava predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da je Evropska unija počinila „istorijsku grešku“ francuskim vetom na davanje datuma za početak predpristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom, nije dugo čekala na grubo francusko razjašnjenje.

„Razgovaramo o viziji, koju svako od nas ima o Evropi, ja ne smatram da je proširenje jedina politika prema susedima EU”, rekao je Makron.

Po njegovom mišljenju, EU treba da ima “stratešku agendu” za ove zemlje, ali uopšte nije nužno da one budu buduće članice EU.

Ranije je francuski predsednik izjavio da je datum mogao da bude dat Severnoj Makedoniji ali ne i Albaniji, ali nije dolazilo u obzir da se dve zemlje razdvoje.

Naravno da nije. Budući da su u Severnoj Makedoniji najveći zagovornici evro-integracija upravo Albanci i budući, ako je neko zaboravio, da Zoran Zaev, koji nije bio ni relativni pobednik parlamentarnih izbora, ne bi mogao da bude instaliran na vlast bez Albanaca. Koji su, pre nego što su ga podržali, išli na konsultacije kod albanskog premijera Edija Rame. Posle Vašingtona, Tirana je, a ne Brisel, njihova sledeća instanca.

Tako da krajnje izvedenice iz ove idejice nije uputno razvijati ni u primisli…

U Nemačkoj se pristupanje država zapadnog Balkana EU smatra „odlučujućim strateškim pitanjem“ mada ima i kritičkih mišljenja, prema kojima Albanija kriterijume ne ispunjava čak ako se posmatra „sa oba oka zatvorena“ (poslanik CSU Markus Ferber).

Evo u čemu se sastoji strateški značaj zemalja zapadnog Balkana: “Bez perspektive članstva, to je briga, mogle bi Rusija i Kina da zadobiju veći uticaj na Balkanu. Takodje se i Turska i SAD nude regionu, koji posle ratova na Balkanu traži nove perspektive“, tako piše nezavisni nemački list Tageszeitung.

Prema pisanju tog lista, Evropska unija sebi u zasluge knjiži makedonsko-grčko pomirenje Prespanskim sporazumom i smatra da je još po uticaju u regionu ispred napred citiranih konkurenta . Uloga američkog ambasadora Bejlija u Skoplju i američkog faktora u albanskoj politici prećutkuje se.

„Manje uspeha je EU imala u Albaniji.Ta država nema funkcionalan pravosudni sistem, Ustavni sud ima samo jednu jedinu sutkinju.I izborni sistem je uveliko pod sumnjom. Izbori su po pravilu pod senkom prigovora o manipulacijama“, tako Tageszajtung citira neimenovanog predstavnika nemačke vlade.

Evropska unija je sebi u zasluge stavila obaranje vlasti VMRO-DPMNE u Makedoniji kojoj je, izmedju ostalog, stavljana na teret korupcija i uticaj na pravosudni sistem.

Pošto je učestvovala u besramnom javnom emitovanju tajno snimljenih privatnih razgovora, Evropska unija je u Makedoniji instalirala Specijalno javno tužilaštvo za krivična dela u vezi sa tajnim prisluškivanjem (ili kako već), instituciju koja ne postoji ni u jednom pravosudnom sistemu u Evropi. Za šeficu te institucije izmišljene za politički obračun postavljena je upravo odgovarajuća osoba. Specijalna javna tužiteljka Katica Janeva sad se nalazi u produženom pritvoru pod optužbom da je učestvovala u reketiranju najbogatijeg Makedonca Orce Kamčeva. Njemu, koji je prikazivan kao oslonac i profiter navodno užasnog režima Nikole Gruevskog ponudjeno je da za osam miliona evra bude oslobodjen strašnih optužbi da je u samim temeljima makedonske korupcije. Naravno da postoji pretpostavka nevinosti, ali tužiteljka nad tužiteljkama je osumnjičena da je od te sume dobila nameštaj vredan 5.000 evra.

Pošto makedonski pravosudni sistem, za razliku od albanskog, sada funkcioniše, Janeva je pismom iz zatvora raspustila Specijalno javno tužilaštvo i, dakle iz pritvora, predmete vratila tamo gde im je i bilo mesto.

Šta ovim želimo da kažemo? Argumentacija prema kojoj Albanija nije dobila datum za početak pretpristupnih pregovora sa EU zato što joj ne funkcioniše pravosudni sistem totalno je neuverljiva.

Šta je, dakle, pravi razlog?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com