Kad se gladovalo: Za vreme cara ili za vreme Lenjina?

Gledaoci ruske državne televizije Rusija 1 sinoć su pet i po sati u kontinuitetu mogli u potpunosti da se posvete Velikoj oktobarskoj revoluciji čijom se stigodišnjicom nisu zabavili samo u Rusiji.

To nije zahtevalo naročito veliki trud budući da su obe serije (Demon revolucije, Bela grada) i dokumentarni film (Velika oktobarska revolucija) uradjeni u tehničkim smislu odlično, u suštinskom smislu nadasve intrigantno. Odlična je i gluma: Lenjina igra poznati ruski glumac Sergej Mironov, a nepravedno zaboravljenog Aleksandra Parvusa Fjodor Bondarčuk.

Vladimir Iljič Lenjin i inače nije omiljena figura savremenih Rusa, ali serija „Demon revolucije“ Vladimira Hotinjenka eksplicitno ga prikazuje kao prestupnika koji je za nemačke pare izazvao revoluciju u Rusiji kako bi Nemačku spasio od poraza u Prvom svetskom ratu. I Vladimir Kiseljov
u svom, bogato originalnim slikama i svedočenjima iz tog vremena opremljenom dokumentarcu, tvrdi da je nepravedno zaboravljena uloga Aleksandra Parvusa i nemačkog novca, kojima je on snabdeo Lenjina, u dogadjajima jedinstvenim u svetskoj istoriji.

„Demon revolucije“ prikazuje se na ruskoj televiziji od nedelje 5. oktobra i zasad su na tu seriju oštro reagovali ruski komunisti.

„Ja sam istraživao kako smo mi stigli do Velikog oktobra, po danima i satima. I kad gledam pošašavele od mržnje prema očevima i dedovima kino-uradke, to me prosto poražava i čudi. Oni koji to rade kopaju jamu savremenu“, rekao je Genadij Zjuganov šef Komunističke partije Ruske Federacije. On je dodao da su tvrdnje da su Nemci finansirali rusku revoluciju glupost „koja je odavno opovrgnuta“.

Zjuganov je savremenicima poručio da oni žive „u zemlji koju je okupio Lenjin pošto je ona izgorela u Prvom svetskom ratu, razbežala se, razletela, raspala“.

I još, poučio je savremenike Zjuganov: nije Lenjin tražio ostavku od cara Nikolaja II nego lideri dve buržoaske partije i nije Lenjin uhapsio carsku porodicu nego buržoaska privremena vlada…

Mora se odmah reći da poznati provladin novinar Dmitrij Kiseljov u svom dokumentarcu na kraju ne odriče baš svaki pozitivni učinak revolucije, ali tvrdi da je 1913. Rusija imala najvišu stopu industrijskog rasta u svetu i da su tadašnje prognoze govorile da će Rusija do 1930 .godine imati više stanovnika nego ostatak Evrope.

„U toku je bio, posle onog Petra Velikog, drugi talas modernizacije“, tvrdi Kiseljov, kad je u Sarajevu zapucao Gavrilo Princip i car se našao obaveznim da zaštiti braću Srbe iako Rusiji rat nije bio potreban…

Kiseljov tvrdi i da su peterburške demonstracije s kricima „hleba, hleba“ bile inscenirane izmišljenom pričom o dolazećoj nestašici…mada citira ministra koji je inače nespobnog cara upozoravao da će u slučaju da nepotrebni rat dobije, doći do agrarnog nezadovoljstva, a u slučaju da ga izgubi, do socijalne revolucije neizvesnog ishoda.

Povodom 100-godina revolucije opet su obnovljene priče da bi Lenjina trebalo izneti iz Mauzoleja na Crvenom trgu, gde su njegovi balzamovani posmrtni ostaci još predmet hodočašća poslednjih komunista ili komunističkih pozera i normalno ga sahraniti.

Prema anketi Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja 63 odsto gradjana Rusije je za „normalnu sahranu“.

Opet je reagovao Zjuganov tvrdnjom da mu je Putin obećao da „dok ja ovde sedim nikakvog varvarstva na Crvenom trgu neće biti”, ni izbacivanja Lenjina iz Mauzoleja koji je pod zaštitom UNESCO.

Kad je Zjuganov rekao da je Oktobarska revolucija izvedena bez krvi, morao je da se javi glava Čečenije Ramzan Kadirov: „Znači streljanja carske porodice nije bilo, ni gradjanskog rata, ni represije, ni gladi, ničeg toga nije bilo po mišljenju ‘istoričara’ Zjuganova, lider KPRF živi u nekom svom izmišljenom svetu“, grmi Kadirov i traži, i on, da se Lenjin sahrani.

Zanimljivo da ovu inicijativu nije podržala Ruska pravoslavna crkva smatrajući je neblagovremenom.

Postavljeno je i pitanje zašto RPC nije sprečila revoluciju.

„Oktobarska revolucija je bila izazvana promenama u društvu koje su se odigrale tokom 200 godina pre nje“, rekao je ruski patrijarh Kiril i objasnio da misli na „rušenje duhovnih osnova života našeg prosvećenog društva, takozvane elite „i tu Crkva, kojoj je država vezala i ruke i noge“ nije mogla da učini ništa.