Makron ukida školu za elitu, Francuzi mu ne veruju

Francuski predsednik Emanuel Makron održao je u četvrtak uveče prvu i po mnogima odlučujuću konferenciju za štampu otkako su pre pet meseci u Francuskoj počeli protesti „žutih prsluka“.

Prema anketi koju je odmah uradio Figaro u saradnji sa RTL i LCI, 65% Francuza je ocenilo da Makron nije bio „uverljiv“ iako je većina mera koje je najavio dobila njihovu visoku podršku. Samo 30% ispitanih je govor Makron ocenilo “uverljivim” a 7% “vrlo uverljivim“.

Njih 61% nije videlo znake da će stvarno biti važnih promena u odnosu na ono što je učinjeno od početka Makronovog mandata, 65% ocenjuje da su najavljene mere ispod njihovih očekivanja, a čak 80% veruje da najavljene mere nisu kraj za „žute prsluke“.

Francuski predsednik je ocenio da su mere dosad sprovodjene bile prave, mada nisu bile „dovoljno brze, humane i radikalne“. On je priznao  da postoji „duboko osećanje nepravde: poreske, teritorijalne, socijalne“ i nedovoljno razumevanje „elita, svih elita“ na čelu sa njim lično.

Odmah je najavio ukidanje čuvene Nacionalne škole za administraciju (ENA) kako bi „bilo stvoreno nešto bolje“, što je, u anketi, podržalo 52% Francuza. A najavio je i smanjenje centralne i jačanje lokalne administracije, jer na lokalu nema ko da donosi odluke, ali je odustao od obećanog ukidanja 120.000 mesta u državnoj upravi, to odustajanje je podržalo 65% anketiranih.

Makron je najavio da će do leta francuskom parlamentu biti predložene izmene Ustava, a u njima smanjenje broja poslanika za četvrtinu, ograničenje broja njihovih mandata, ali i smanjivanje broja potpisa potrebnih za održavanje referenduma sa sadašnjih 4,7 miliona na milion.

Anketiranih 86% Francuza  podržalo je najavu da do 2022. godine neće biti zatvaranje škola i bolnica bez saglasnosti lokalne uprave. Nijedna mera nije dobila veću podršku od ove.

Samo malo manje, 84% ispitanih, podržalo najavu da će penzije manje od 2.000 evra biti infeksirane stopom inflacije, a 77% je pozdravilo mogućnost da se u penziju i dalje ide sa 62 godine.

Ali su zato protiv bilo koje varijante produženja rada kako bi se kompenzovalo takodje najavljeno smanjenje poreza na dohodak srednjoj klasi kao i produženja uplate penzijskih doprinosa kao uslova za ostvarenje prava na penziju u punom obimu.