Najvišu kupovnu moć ima minimalna cena rada u Luksemburg, najnižu u Brazilu

Od 37 zemalja čiju minimalnu cenu rada po satu je analizirao Nemački institut za ekonomske i društvene nauke, nominalno najveću minimalnu cenu rada imaju Australija (11,98 evra) i Luksemburg (11,97 evra), a najveću kupovnu moć minimalna cena rada ima u Luksemburgu (9,18 evra) i Australiji (9,17 evra).

Nominalno najmanju minimalnu cenu rada ima Ukrajina (0,78 evra), najmanju kupovnu moć ima minimalna cena rada u Brazilu (1,6 evra).

Minimalna cena rada je analizirana sa stanjem 1. januara 2019. godine.

Medju analiziranim zemljama je i Srbija.
Navodi se, da se u Srbiji i Makedoniji minimalna cena rada izražava u neto iznosu, pa je za potrebe poredjenja, procenjeno koliki bi bio bruto iznos minimalne cene rada u ove dve države.

Minimalna cena rada je preračunavana u evro po prosečnom kursu u 2018. godini, a pariteti kupovne moći izračunavani su po kriterijumima Svetske banke.

Nominalno, nižu minimalnu cenu rada po satu od Srbije (1,77 evro) imalo je 1.1.2019. godine, 8 od analiziranih država: Bugarska (1,72 evro), Argentina (1,72), Makedonija (1,63), Albanija (1,17), Brazil (1,05), Rusija (0,88), Moldavija (0,78) i Ukrajina (0,78).

Prema paritetima kupovne snage, manju minimalnu cenu rada od Srbije (3,28 evra) imalo je pet država: Ukrajina (3,27 evra), Albanija (2,07), Rusija(1,98), Moldavija (1,74) i Brazil (1,6 evra).