Narodna skupština bez jedinstvene platforme o KiM

Narodna skupština Republike Srbije održala je još jednu uzaludnu sednicu o temi koju je većina poslanika prikazivala kao sudbinsku – Kosovu i Metohiji.

Krajnji utisak je krajnje neozbiljan.

Krivica za to podjednako pada na teret i vlasti i opozicije.

Nekoliko dana pre sednice, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije poslao konstruktivnu poruku tvrdjom da se ne nada konstruktivnoj raspravi jer zna da je opoziciji bitno samo osvajanje političkih poena, a ne i interes Srbije.

Deo opozicije, onaj koji važi za nacionalni, odgovorio mu na današnjoj sednici Narodne skupštine istom merom : optužujući ga za izdaju!

I konstruktivna rasprava je mogla da počne?

Naravno da nije.

Umesto toga smo dobili nedostojni haos.

Aleksandar Vučić je u jednom sigurno u pravu : do 2000.godine su poslanici Narodne skupštine ponekad i bivali informisani o sadržaju pregovora izvršne vlasti sa stranim političkim i finansijskim institucijama i njihovim predstavnicima, recimo sa Medjunarodnim monetarnim fondom, posle 2000.godine – nikad.

Ali to nije opravdanje da on i javnost i poslanike iritira stalnim ponavljanjem da ima delova francusko – nemačkog plana za KiM o kojima ne može da govori, ni narodnim predstavnicima, ni narodu, koji je i njega doveo tu gde je, jer je obećao Eskobaru, Lajčaku i još nekom strancu.

Nekad se takav problem razrešavao sednicama Skupštine zatvorenim za javnost.

Da je Vučićev pristup neverovatno neprihvatljiv, Vučić je, pri kraju sednice uočio i sam, pa je poslanicima objašnjavao da su sadržaj francusko – nemačkog plana mogli da pročitaju u novinama, a da im je, uostalom, najvažnije delove tog plana i on izložio.

Bar malo dobre volje morala je da pokaže i jedna i druga strana.