Nemačka nedeljom: Od trgovina, rade samo pekare-poslastičarnice, 3 sata

Nedelja je, po ustavu i zakonu, u Nemačkoj dan odmora, sa zakonskim izuzecima u 16 oblasti (zdravstvo, bezbednost, mediji, saobraćaj…) gde postoje poslovi koji se ne mogu obaviti radnim danom.

Medju tim oblastima nije trgovina. Izuzetak su pekare-poslastičarnice, koje nedeljom rade, po Zakonu o radnom vremenu, najviše tri sata.

Tarifnim sporazumom poslodavaca i zaposlenih može se rad nedeljom uvesti u svakoj oblasti.

U Nemačkoj postoje pokrajinski organi, koji nadziru primenu propisa o zabrani rada nedeljom, i oni mogu da odobre rad nedeljom i van zakonom regulisanih oblasti. Pokrajini Hesen jedno je takvo odobrenje za videoteke, biblioteke, loto, kol-centre ukinuo Savezni upravni sud.

Da li je nedelja „dan odmora“ ili „po pravilu dan odmora“, to pitanje je Ustav SR Nemačke rešio u članu 159: „Nedelja i državni praznici ostaju kao dani odmora i duhovnog uzdizanja zaštićeni zakonom“.

A nemački Zakon o radnom vremenu u članu 9 takodje je izričit: „Zaposleni nedeljom i na dan državnog praznika ne rade od 0 do 24 časa“.

Čak i ako spadaju u zakonske izuzetke, zaposleni moraju imati 15 slobodnih nedelja godišnje. Posle svake nedelje, koju su radili, zaposleni moraju dobiti zamenski slobodan radni dan i to u roku od dve nedelje. Nedeljom zaposleni ne mogu imati duže radno vreme od osmočasovnog. I imaju pravo na najmanje 11-časovni odmor izmedju dva dana, kad rade.

Iste zakonske odredbe važe i za rad na dan državnog praznika. Jedino što zamenski radni dan zaposlenima, koji su radili na dan državnog praznika, mora biti obezbedjen u roku od 8 nedelja.

Sva ova ograničenja za rad nedeljom i državnim praznikom ne važe, ako poslodavci i zaposleni tako dogovore tarifnim sporazumom.