Nervi popustili: Folksvagen na jednu, BMW i Dajmler na drugu stranu

Nemačka automobilska industrija je pred velikim izazovom: kako da ostane u samom svetskom vrhu. Oko odgovora na to pitanje, izgleda nema saglasnosti unutar nemačke automobilske branše. Preti li joj unutrašnji raskol, analizira se u komentaru Svena Asthajmera, urednika u Frankfurter algemajne cajtungu pod naslovom „Zašto Folksvagen hoće da izadje iz Udruženja nemačkih proizvodjača automobila“, koji prenosimo.

„Ako je za to potreban još neki dokaz, koliko su duboke turbulencije u nemačkoj automobilskoj industriji, dokazuju i vesti o pretnjama Folksvagena izlaskom iz Udruženja nemačkih proizvodjača automobila koje se šire. Jer iza tog potresa se krije više od uobičajene sujete medju onima u vrhu, što spada u DNK takvih organizacija. Radi se o pitanju, u kom pravcu će se kretati najvažnija industrija u Nemačkoj posle ere motora sa unutrašnjim sagorevanjem, sa kojim posledicama i kojim tempom.

Ne čudi da je to egzistencijalno pitanje očito plasirano u javnost baš iz Folksvagenove imperije. Jer šef njene Uprave Herbert Dis snažno gura elektrifikaciju automobila. Mnoge milijarde teku u razvoj i proizvodnju enormne palete proizvoda sa kojom Volfsburžani žele dugoročno da odbrane svoj položaj najvećeg proizvodjača na svetu.

Kako bi obezbedio ovaj veliki poduhvat, Dis lobira kod političara za nemačku proizvodnju baterija. Očito s uspehom – u najmanju ruku, neophodno snižavanje cene struje i energenata našlo je mesta u industrijskoj strategiji ministra privrede Petera Altmajera.

Samo iz sopstvenih redova Dis nema podršku. Jer konkurenti BMW i Dajmler manje su elektrizirani.

Dajmler ne želi da odustane od preimućstva koje ima kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem i boji se, kao i BMW, da rizikuje i sve stavi na kartu električnog pogona.

To je pametno jer mnogo toga govori u prilog činjenici da će motori sa unutrašnjim sagorevanjem još dugo biti potrebni i da će doći do istovremenog postojanja različitih pogona. Tako da izgleda pogrešno odustajanje od tehnološkog neutraliteta u udruženju auto-proizvodjača u korist potpune elektroofanzive.

Imajući u vidu velike investicije, automobilska branša je pod pritiskom velikih troškova. Nikakvo čudo da su nervi kod ponekog menadžera istanjeni.

Baš zato što je mnogo toga u igri, veliki je rizik od raspada branše, pa postoji opasnost da pojedinačni interesi bar u političkoj orbiti ostanu neuslišeni. I visok ulog će prisiliti glavne aktere da sednu za jedan sto: jer u igri su malobrojne premijum marke od svetskog glasa, koje još poseduje Nemačka, veoma mnogo radnih mesta, a time i noseći stubovi rasta i blagostanja u godinama koje dolaze“.