Jutarnji: Sveto brdo u Srbiji ima zlato vredno 19 milijardi dolara

„Zlatna žila pojavila se na 559. metru ispod površine zemlje, a kažu da na pojedinim mestima udeo zlata po toni prelazi više od 50 grama“, ovom rečenicom reporter zagrebačkog Jutarnjeg lista, Mario Pušić, započinje priču iz Bora, gde je, nedavno je objavljeno, pronađeno veliko nalazište zlata.

Ta gramaža je dvostruko veća od one koja je trenutni svetski rekorder, a nalazi se u jednom američkom rudniku.

Reporter Jutarnjeg lista ističe kako je za pronalazak zlatne žile zaslužan Trajče Tončić, stanovnik sela Radovanici, najsiromašnije mesto u opštini Trgovište, inače najnerazvijenoj opštini u Srbiji. Tončić je glavni geolog u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, a navodno je upravo on „Amerikancima maltene stavio krstić na kartu gde da kopaju“.

Prema Tončiću nazvana su četiri kopa gde je upravo on otkrio nalazišta bakra i zlata koji praktično ceo Bor održavaju u životu. Desetine miliona dolara je RTB Bor zaradio od tih nalazišta, nazvanih T1, T2, T3 i T4. Kažu da on nalazišta pogađa u 80 odsto slučajeva, a u svetu se uspehom smatra tek 30 odsto.

Trajče Tončić je reporteru Jutarnjeg lista otkrio kako su američka i kanadska firma, Friport Mekmoran i Reservoar minerals, dobili sedmogodišnje istražno pravo jer u RTB-u Bor „nisu imali adekvatu opremu za bušotine te vrste“. Nekoliko godina su kopali, a onda gotovo digli ruke od svega na području Bora.

„Potrošili su 11 bušotina od 11 kilometara bez rezultata, pa su hteli odustati. Imao sam neke proračune gde bi mogla biti ruda jer sam tu ranije imao pozitivne rezultate, pa sam im ih otkrio i zamolio ih da ne odustaju. Lokacija je Čukaru peki. Oni su tamo zaista pronašli velike, goleme rezerve, možda i najveće na svetu“, rekao je Tončić.

Rezultati su sledeći – 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 odsto grama po toni. Međutim, na pojedinim mestima udeo bakra je 25,7 odsto, a zlata čak i više od 50 grama. Na jednoj bušotini, u sloju širokom 46 metara, pronađen je udeo bakra od 15 odsto, a zlata od 16 odsto.

Prva pretpostavka je da ova nalazišta vrede 19 milijardi dolara, a u istraživanje je za sada utrošeno oko 50 miliona dolara. Ipak, da bi masovno izvlačenje bakra i zlata sa ovih nalazišta počelo biće potrebno uložiti najmanje pet milijardi dolara, zaključuje reporter Jutarnjeg lista. Jasno je da država Srbija taj novac nema, zato će se najverovatnije sa inostranim investitorima zaključiti neka vrsta partnerskog odnosa. Ili će se sve, ovako na neviđeno, prodati.