Malus: Srbija i Mađarska će se odupreti Briselu

Menadžer za komunikacije Kinesko jugoistočno evropske poslovne asocijacije (CSEBA) Siniša Malus izjavio je u intervjuu za Ekonomske Vesti da pruga Beograd-Budimpešta neće doživeti sudbinu Južnog toka i da će se Srbija i Mađarska odupreti pritiscima Brisela, ako ih bude bilo.

U čemu se gledanje Evropske unije na kineske investicije na Balkanu razlikuje od gledanja EU na ruske investicije?

„Ruske investicije često se gledaju u kontekstu geo-političkih ili geo-strateških interesa Rusije u ovom delu Evrope, dok u slučaju Kine to ipak ima naglašeniji poslovni karakter a manje politički. Ruske kompanije značajno investiraju u ovom delu Balkana posebno u energetiku, naročito u Srbiju i u BiH. Što se Kine tiče ona je više zainteresovana za infrastrukturne projekte, projekte gde oni mogu plasirati svoj jeftini kapital. Grubo bi se moglo reći da u slučaju Rusije ekonomija prati geo-politiku, a u slučaju Kine ekonomija je na prvom mestu“, rekao je Malus.

Da li bi u saradnji Kine i zemalja iz regiona mogli da nastanu problemi slični onima koje je imao Južni tok?

„Mislim da ne. Dosada se ne bi moglo reći da je Kina imala samo jedan sektor ili jedan veliki projekt koji je forsirala, radi se o nizu projekata. Većinom oni jesu u oblasti infrastrukture i energetike, ali vidimo da ih sada ima i u drugim sektorima. Recimo prizvodnja hrane, koja ih značajno zanima, mislim da će se tu događati nešto bitno idućih meseci. Dakle ne predviđam da bi se moglo dogoditi nešto slično Južnom toku.“

Ima li sektora u kojima Evropa neće rado gledati kineske investitore na Balakanu?

„Ima, to je prvenstveno infrastruktura. EU i fondovi EU su jednako tako zainteresovani za ulaganje u infrastrukturu ovog regiona, kao i kineske kompanije i kineska država. Znači tu dolazi neminovno do nekakvog sukoba, odnosno oni su više manje zainteresovani za iste projekte i u putarstvu i u železnici. Sigurno tu ima konkurencije, međutim kineska finansijska moć je puno veća od moći Evropske unije. Videli smo to i u ovom Junkerovom planu koji zapravo predviđa da manji deo novca daju države u pogledu čistog finansijskog kapitala, a većinom je to zapravo neka odskočna daska da bi privatne banke i fondovi odobravali, na temelju tog iznosa koji države odobravaju, daljnje kredite. Evrozona i EU imaju dosta svojih internih problema i ne može se očekivati da bi one mogle volumenom investicija parirati jednoj Kini.“

Može li Brisel stopirati izgradnju pruge Beograd-Budimpešta?

„Mislim da ne. Trenutno administracije u Mađarskoj i Srbiji, a mislim i u Makedoniji, su svesne da moraju misliti prvenstveno o svojim interesima što god im neko drugi iz Brisela bude savetovao. Interes je svih tih triju država da se pruga izgradi što pre, a naravno da je to i u kineskom interesu, jer Kina na taj način može plasirati svoj kapital i verovatno će neke njene kompanije biti angažovane na izgradnji. Prema tome očekujem da će pruga biti završena za dve do tri godine kao što je kineski premijer (Li Kećijang) rekao.“

Mnoge ekloške organizacije se protive izgradnji termocentrale Kostolac B koja je finansirana kineskim kreditom, da li iza tih protivljenja stoji politika?

„Ne znam, ne mogu vam to tačno reći. Ima i u Hrvatskoj tih situacija, gde je nekoliko velikih investicija, isto tako, izazvalo protivljenje ekoloških udruženja. Recimo termoelektrana Plomin koja je zapravo jedna od većih investicija poslednjih godina u Hrvatskoj i ona je već tri, četri godine na neki način na stend-baju. Nikako da se realizuje, između ostalog i zato što je dosta veliki pritisak javnosti, preko tih nevladinih udruženja koje se bave ekologijom, ne mislim da tu ima nekakve prikrivene politike. Kineski investitori kao i svi drugi treba da se pridržavaju ekoloških standarda, mislim da je tu sve jasno.“

Kineski premijer je rekao da bi najveći izazov saradnji Kine sa 16 zemalja centralne i istočne Evrope mogao da bude jaz između prevelikih očekivanja i ostvarenih rezultata, koja bi to prevelika očekivanja mogla da ima jedna a koja druga strana?

„Ovaj region vapi za investicijama, posebno ovim velikim, znači tu govorimo o investicijama u milijardama ili desetinama milijardi evra. Prema tome sigurno je da u nedostatku investicija iz drugih smerova, zbog trenutne geo-političke situacije, sada su sigurno povećana očekivanja od Kine. S druge strane Kina traži prostor za plasman svog kapitala, proteklih godina dosta su investirali u Afriku, posebno u sektor rudarstva. Mislim da se sada otvara jedan dosta širi period, govorimo o desetak godina, gde će oni pokušati malo jače investirati na ovom prostoru. U ostalom to su i naveli kao novi put svile, odnosno njihov proklamovani političko-ekonomski cilj u ovoj deceniji.“

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com