Ne da(vi)mo Beograd: Analiza ugovora za Beograd na vodi

Incijativa Ne da(vi)mo Beograd analiziralo je juče objavljeni ugovor za projekat Beograd na vodi i zaključilo da će ukupna investicija stranog investitora iznositi 150 miliona evra direktnog kapitala, kao i dodatnih 150 miliona evra u vidu kredita, a ne 3,5 milijarde evra koliko je bilo najavljeno.

Portal Ekonomske Vesti prenosi deo analize:

„Na sajtu Vlade Republike Srbije objavljena su sledeća skenirana dokumenta – prevod dela Ugovora na srpski jezik koji ne sadrži priloge (69 strana), engleska verzija Ugovora koja sadrži sve priloge (259 strana), kao i amandman na ugovor potpisan 27. jula 2015. godine. Interesantno je da je u pitanju nepretraživa verzija dokumenta, prilozi Ugovora nisu prevedeni na srpski jezik, a kvalitet skeniranih dokumenata je dosta loš.

Ukratko, ovim ugovorom postalo je jasno da je investitor u obavezi da, umesto 3.5 milijarde, uloži 150 miliona uz 150 miliona evra kredita, dok se Republika Srbija obavezuje na kompletnu pripremu terena, dodatne pozajmice, dozvoljava prenos prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, prepušta Strateškom partneru moć odlučivanja pri izradi planske dokumentacije, poklanja privatnom preduzeću objekte i zemljiše, odriče se suvereniteta obavezujući se da ne menja zakone na štetu ugovora, i to sve bez ikakvih garancija da će druga ugovorna strana realizovati dogovoreno…

Troškovi izrade Studije nultog stanja predstavljaju još jedan od mnogih skrivenih troškova vezanih za projekat Beograd na vodi. Republika Srbija se obavezuje da u roku od 4 meseca od dana potpisivanja Ugovora, proceni troškove Sanacije životne sredine, na zahtev investitora. Međutim, iz člana 11.1 (Dodatno finansiranje od strane strateškog partnera) ​može se uočiti da se, za potrebe Sanacije životne sredine, a prema realnim troškovima procenjenim Studijom nultog stanja, Republika Srbija obavezuje na uzimanje još jednog kredita. RS kredit u iznosu od 40 miliona evra, uzima od Strateškog partnera odnosno njegovih povezanih lica kao zajmodavaca, po tržišnim uslovima. S obzirom da je prva procena tih troškova očigledno urađena bez stvarnog utemeljenja u odgovarajućoj Studiji, ostavljena je mogućnost i većeg zaduživanja.

Konverzija u pravo svojine (član 6.3)
Ovim članom omogućava se preduzeću Beograd na vodi d.o.o. da pretvori pravo korišćenja zemljišta u pravo svojine i to bez plaćanja naknade za konverziju ili drugog dodatnog plaćanja. ​Društvo to pravo može iskoristiti odmah po dobijanju upotrebnih dozvola za izgrađene objekte, a dodatno se daje pravo da se izvrši naknadno prekrajanje već formirane građevinske parcele​(utvrđeno i Članom 9.2.4.). Ugovorom je, takođe, dopušteno da se tako dobijeno pravo svojine prenese na treće lice. Povezan sa ovim članom je i član 9.5. koji obavezuje Republiku Srbiju da obezbedi ovakvu konverziju zemljišta, omogući dobijanje svih dozvola i pristanaka i to u roku od 30 dana od dana ispunjenja uslova iz člana 6.3. Suprotno ovim članovima bile su brojne izjave gradskih čelnika da zemljište za Beograd na vodi neće biti poklonjeno, već izdato u zakup na 99 godina.

Rok za realizaciju Projekta je 30 godina. “Privremeni prag realizacije”, odnosno prvi momenat evaluacije napretka Projekta zakazan je za 20 godina i biće ocenjen pozitivno ukoliko je realizovano 50% Projekta i ukoliko su pilot­ne pokretnosti u značajnoj meri izgrađene. Za potrebe ove procene, u taj okvir od 50% ulazi i svo javno i ostalo zemljište. Ukoliko predviđeni rok ne bude poštovan, prihodi od prodaje viška zemljišta će se deliti među osnivačima preduzeća Beograd na vodi d.o.o. u srazmeri ulaganja. Na taj način, strateški partner ostvaruje zaradu čak i u slučaju da nije uspeo da obezbedi uspešnost Projekta…“

Kompletnu analizu „prvog čitanja ugovora“ možete pročitati OVDE.