Hej, pa dijamanti i nisu baš toliko vredni….
Marketing, simbolična vrednost, kao i genijalan potez kompanije koja je početkom 19. veka držala 90 posto nalazišta dijamanata uticali su na današnju cenu tog dragog kamenja, koja je daleko od realne.
Kompanija De Beers se početkom 19. veka našla u velikom problemu kada je u Južnoj Africi otkriven veliki krater, pun dijamanata. Međutim, menadžment je na najbolji mogući način iskoristio činjenicu da ta kompanija u tom momentu kontroliše maltene celokupno tržište dijamanata, pa su isporuke dijamanata ograničili.
I to ograničenje je bilo usko povezano sa procenom broja prosidba u SAD. A evo i zašto. Takozvana simbolična vrednost dijamanata uzrok je upravo velike marketinške kampanje u SAD koja je čin prosidbe povezala sa dijamantima. A za takav događaj se ne štedi.
Međutim, tu nije bio kraj genijalnim marketinškim potezima kada su dijamanti u pitanju. Filmovi, poznate glumice, reklame, apsolutno svi su promovisali dijamante. Najpoznatije „zaštitno lice dijamanata“ nesumnjivo je Merilin Monro.
U prilog tvrdnji da dijamanti nisu baš toliko skupi ide i činjenica da ćete u zlatarama, ukoliko odlučite da „vratite“ dijamantski prsten koji ste tamo kupili, za taj prsten dobiti tek od 20 do 40 odsto iznosa koji ste za njega platili.
