SAD i Saudijska Arabija naftom ruše Rusiju i Iran?

Cena nafte, od koje dobrim delom žive ruski budžetski korisnici, izgleda nezaustavivo pada. Medjunarodna asocijacija za energetiku upravo je snizila svoju procenu o rastu tražnje za tim gorivom za ovu godnu uz napomenu da države članice OPEK-a podižu svoju proizvodnju do rekordne. Raste i proizvodnje ne-OPEK država medju njima SAD, koje insistiraju , kao i Kanada, na nafti iz škriljaca .Iran, takode zavisan od izvoza i cene nafte, zatražio je vanrednu sednicu OPEK-a iz koga je, kako navodi ruski list Vedomosti, stigla informacija da na redovnom sastanku u novembru neće biti donete odluke o smanjivanju proizvodnje i da je cena nafte od 70 dolara po barelu sasvim izgledna.

Uticajni američki, ruski i nemački mediji bave se pitanjem da li SAD i Saudijska Arabija pritiskom na cenu nafte u stvari vrše pritisak na vlast u Moskvi i Teheranu efikasniji od svakih sankcija. Baš takvim zaključkom je svoju analizu trenutne situacije na tržištu nafte i posledice koje pad njene cene može imati o dve države zavisnice od njenog izvoza započeo američki list Los Andjeles Tajms. List navodi da je cena nafte od juna pala za oko 20 odsto zahvaljujući rastu njene proizvodnje i usporavaju ekonomskog rasta u Aziji i Evropi i da taj pad jača politički i ekonomski pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina u pregovorima oko situacije u Ukrajini, a isto tako slabi pregovaračku poziciju Teherana u pregovorima o njegovom nukelarnom programu. Neki analitičari smatraju da bi pad cene nafte mogao da bude dugoročan trend“, podvači list.

Opširnu analizu ovoj temi je posvetio i nemački konzervativni list Frankfurter algemajne cajtung kome kao podloga za analizu služi intervju koji je Rosijskoj gazeti dao Nikolaj Petrušev, sekretar Ruskog nacionalnog saveta za bezbednost. Petrušev je u tom intervjuu podsećao na 80-te godine i vreme pred raspad SSSR-a aludirajući da se slična situacija na tržištu nafte ponavlja i sada. Ali on nije išao tako daleko da za trenutnu cenovnu situacju na tržištu nafte optuži Amerikance, kaže FAZ, to je za njega učinio Ruski institut za strateške studije čiji je glavni zadatak da priprema političke analize za Kremlj.“U utorak je objavio izveštaj koji je u stvari opširna verzija argumentacije Petruševskog“, kaže FAZ.“U njemu se navodi kako, kao osamdesetih godina, postoji dogovor izmedju SAD i Saudjske Arabije da se preteranom proizvodnjom izvrši pritisak na cenu nafte. Sankcije, pad cene nafte, i rublja čiji kurs od početka oktobra jako pada (I tu se sumnja u zaklisnu američku intervenciju)opisani su kao instrumenti velike strategije za rušenje Putina“, piše FAZ.

Guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina neki dan je izjavila da cena nafte e može večito da pada, a da Rusija, uostalom, ima razradjen scenario čakk i za slučaj da ta cena padne na 60 dolara za barel.

Cena nafte tipa brent (koja se otprilike ravna sa cenom nafte tipa ural) danas je neznatno porasla i u 15.50 sati iznosila je 85,85 dolara za barel. Najviša cena te nafte u poslednje 52 nedelje bila je 115,61 dolar za barel, a najniža 82,96 dolara.Ruski budžet za sledeću godinu koncipiran je na ceni barela nafte od 100 dolara.

Ruska rublja je i danas nastavila da pada pa joj je kurs prema evru iznosio 52,15 rubalja za evro i 40,75 rubalja za dolar. Za sutra je Centralna banka Rusije utvrdila kurs od 52,5253 rubalja za evro i 41,0450rubalja za dolar.

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com