Severni, Turski ili Južni tok?

Vreme neumitno teče i 2019. godina samo što nije. Mada je ruski predsednik Vladimir Putin objavio, a njegova se ne poriče, da Rusija nikad nije nameravala sasvim da prekine tranzit svog gasa u Evropu preko Ukrajine, ruska kompanija Gasprom je nešto kasnije objavila pripreme za demontažu 4300 kilometara gasovodnih cevi i zatvaranje 62 kompresorske stanice kroz tu zemlju, pozivajući se na ekonomske razloge – ukrajinska maršruta je, tvrdi Gasprom, jedan i po put duža od maršrute Severnog toka a ukrajinska tranzitna taksa je i viša – 2,1 prema 2,5 dolara za 1000 kubika na 100 kilometara. “U potpunosti ukrajinska maršruta neće biti zatvorena, ali će isporuke gasa preko te maršrute biti smanjene 5 do 7 puta na najviše 10-15 milijardi kubnih metara gasa“, saopštila je kompanija.

severni tok

Dakle, Rusija ne odustaje od namere da Ukrajini ukine status važne tranzitne zemlje. S druge strane, ni Zapad, predvodjen SAD i EU ne odustaje od namere da Ukrajini taj izvor prihoda po svaku cenu sačuva.

Koji će alternativni pravac biti za obe strane prihvatljivo kompromisno rešenje? I ima li tog pravca uopšte koji bi kompromisne uslove mogao da ispuni?

Sa političke tačke gledišta, Rusiji bi odgovarala što gušća mreža njenih gasovoda po Evropi, ali je ekonomski razlog snažan korektiv. Sva tri gasovoda teško da bi se isplatilo da gradi i tako snažna kompanija kakav je Gasprom, a ni projektovane potrebe Evrope nisu baš tolike. Ovog trenutka Rusija igra na kartu Turskog i Severnog toka 2 očito preferirajući Severni tok 2 koji bi učvrstio njene ekonomske veze sa Nemačkom istovremeno najboljim garantom političke bezbednosti tog pravca za isporuke gasa Evropi. Ovaj gasovod više odgovara Briselu nego Južni ili Turski tok jer bi bio pod potpunom kontrolom država iz EU-jezgra, dok su druga dva gasovoda na teritoriji kandidata za članstvo u EU u čiju se evropsku ubedjenost sasvim ne veruje.

Turski tok je rodjen istog dana kad je pokopan Južni tok, gasovod sa najmanjim izgledima da bude reanimiran. Medjutim, Turski tok je žrtva istih političkih uslova kojima je Evropska unija gotovo upokojila Južni tok. Namera da taj gasovod delom ide izgradjenom maršrutom Južnog toka, ispod Crnog mora, preko Turske do granice Grčke, pa dalje u Evropu sudara se sa nepristajanjem Brisela da ista kompanija (Gasprom) bude i vlasnik gasovoda i jedini vlasnik gasa koji će tim gasovodom biti transportovan.(Gasovodi TAP i TANAP, kojim bi azerbejdžanski gas trebalo da se transportuje u Evropu, na rok od 20 godina su oslobodjeni ovog uslova svih uslova). Ovome su dodata  i investiciona ograničenja Gasproma, pa je kapacitet Turskog toka već dvaput smanjivan najpre sa prvobitno planirane četiri cevi na dve, a sada je sigurna jedna i ona sigurno vodi do Turske. Posle letošnjeg pomirenja Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana i nakon sedmomesečnog zamrzavanja projekta, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je praktično još jednom prepolovio planirani kapacitet Turskog toka sa 15,75  milijardi kubika i stavio u izgled gradnju jedne umesto dve cevi. Dužina te cevi je 910 kilometara morski deo i 180 kilometara suhoputni. Prema prvobitnom planu trebalo je da bude izgradjena do kraja 2016. godine. U euforičnom trenutku ponovno pronadjenog partnerstva sa Rusijom turska strana je, sa najvišeg mesta, ponudila da snosi polovinu troškova gradnje onog dela gasovodne cevi koji prolazi kroz Tursku. Moskva i Ankara imaju, trenutno na stranu stavljeni, arbitražni spor oko cene ruskog gasa za tursku državnu firmu Botas kao razlog koji bi svakog časa mogao da bude upotrebljen radi zaustavljanja projekta čija se vrednost trenutno procenjuje na 4,3 milijarde dolara za jednu cev ili 11,4 milijarde dolara bez poreza za sve četiri cevi. Gradnja gasovoda još nije počela. Ruska strana je upravo saopštila da je dobila prve, ali ne i sve dozvole, od turske države.

Severni tok 2, koji bi trebalo da prodje kroz Baltičko more, gura i Nemačka. I to je najveća prednost tog gasovoda koji je kapaciteta jednakog kapacitetu gasovoda Severni tok 1 ili kapaciteta dve cevi od oko 55 milijardi kubika. Nemačku je zadovoljilo saopštenje ruske strane da neće sasvim ukinuti tranzit kroz Ukrajinu, ali mu se katergorično protivi osam evropskih zemalja, a ruski ustupak Ukrajini nije smekšao ni poziciju SAD. Gradnji tog gasovoda protive se Poljska, Češka, Estonija, Madjarska, Litvanija, Letonija, Slovačka i Rumunija. Poljska antimonopolska institucija nedavno je odbila da da saglasnost za registraciju konzorcijuma Gasprom, Engie, OMV, Shell, Uniper i Wintershall formiranog u firmi Nord Stream 2 radi finansiranja ovog projekta. Firma Nord Stream 2 je, posle te odluke, rasformirana i Gasprom je preuzeo i udeo od 50 odsto koji su na ravne časti delili njegovi zapadnoevropski parneri. Ni najupućenijim stučnjacima za energetiku nije jasno sa kojom namerom je ova operacija izvršena, ali se ni najmanje ne sumnja da se radi o nekom manevru partnera kao daljem koraku u naporima da se Severni tok 2 ipak realizuje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com