Bitka za Boliviju ili bitka za litijum

Pošto je ostavku podneo bolivijski predsednik Evo Morales, vlast je u toj zemlji trebalo da preuzme njen potpredsednik, ali ostavku je podneo i on.

Sledeća u redu nasledjivanja, predsednica Senata Adriane Salvatera od vlasti se takodje odbranila ostavkom, a ostavku je još ranije podneo i predsednik donjeg doma Viktor Borda, tako da vlast nije mogao preuzeti ni on.

Vlast raširenih ruku nije dočekao ni prvi potpredsednik Senata, pa je druga potpredsednica istog doma Žanin Anjes saopštila da je red stigao na nju i da ga ona prihvata.

Bolivijski predsednik Evo Morales podneo je ostavku posle tronedeljnih nasilnih protesta tokom kojih ga je bolivijska opozicija optužila za izbornu prevaru. Tokom protesta su tri čoveka izgubila život, a veći broj njih je ranjen.

Morales je, prema izveštajima evropskih medija, izgubio podršku vojske, a od njega su se distancirali i sindikati.

Organizacija američkih država, za koju moskovski mediji tvrde da je u potpunosti kontroliše Vašington, objavila je da je neophodno da rezultate izbora provere „neutralna i nezainteresovana lica iz država članica Organizacije američkih država“.

Prema izveštajima ruskih agencija, vlast u Boliviji je odmah pozvala ambasadore Argentine, Brazil i SAD da kontrolu obave.

U nedelju ujutro je Organizacija američkih država objavila izveštaj o ovoj kontroli.

Kako prenosi Frankfurter algemajne cajtung, u tom izveštaju se tvrdi da su utvrdjeno teške nepravilnosti i „manipulacije“, ali se ne precizira koje.

Takodje se navodi da su  u izbornom informacionom sistemu otkrivene i „značajne bezbednosne rupe“.

U izveštaju se zaključuje da je „gledano statistički, neverovatno“ da je Morales dostigao potrebnu razliku od 10 procentnih poena u odnosu na Karlosa Mesu, a što je uslov za pobedu.

Prema bolivijskim propisima kandidat, koji na predsedničkim izborima dobije više od 40% glasova može da proglasi pobedu ako drugoplasirani kandidat ima bar za 10 procentnih poena manje.

Izborni sud je objavio da je Morales osvojio 47%, a Karlos Mesa 37%.

Rezultati su objavljeni pošto je napravljen 24-časovni prekid u brojanju glasova navodno zbog pada kompjuterskog sistema.

Za opoziciju je to bio dovoljan dokaz za postojanje manipulacija po Moralesovom nalogu, pa sad zahteva da se i Moralesu i potpredsedniku Bolivije Alvaru Garsiji Linei zabrani učešće na novim izborima!

Moskva dugo pre izbora nije krila svoju zainteresovanost za ostanak Moralesa na vlasti. Ruski mediji sada već bivšeg predsednika Bolivije nazivaju „poznatim saveznikom Moskve“.

Istovremeno se ističe i velika zainteresovanost za rezerve litijuma u Boliviji. Ta zemlja s Argentinom i Čileom deli najveće nalazište strateški važnog elementa litijuma.

Nekoliko meseci pred izbore 20. oktobra, Morales je u Moskvi potpisao niz ekonomskih sporazuma, medju njima i sporazum o eksploataciji litijuma.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com