Zasto je Brnabić prugu Beograd-Budimpešta nazvala evropsko-kineskim projektom

Ne srpsko-kineski, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić, modernizacija pruge Beograd-Budimpešta je kinesko-evropski projekat koji se delom realizuje na teritoriji Srbije. (Mi takoreći sa tim nemamo ništa). I pomenula je članicu EU – Madjarsku.

Ovoj je opasci premijerke nepravedno posvećena nikakva pažnja. Zato čitaocima Ekonomskih Vesti prenosimo u celosti tekst bečkog lista Standard iz koga će se, izmedju ostalog, videti da „balkanski deo puta svile“ ima konkurenciju u jednom drugom putu, kao što je gasovod Južni tok imao konkurenciju u gasovodu Severni tok 2, i izgubio. Dakle, ogroman tekst lista Standard naslovljen je sa „Orban slavi kinesku šoping turu kao zamenu za staru Evropu“. A podnaslov glasi: Tesno partnerstvo Kine i istočne Evrope eksploziv je za proces EU integracija.

„Budimpešta je u ponedeljak bila grad u vanrednom stanju. Mostovi na Dunavu, kejovi, ceo centar grada, važne ulice bili su zatvoreni za saobraćaj kako bi delegacije iz Kine, domaćina Madjarske i još 15 srednje – i istočnoevropskih država imale slobodan prolaz.Kineski premijer Li Kećijang, broj 2 u kineskoj hijerarhiji moći, susreo se sa kolegama iz 11 EU i 5 još-ne-EU država u konferencijskom kompleksu budimpeštanske Sportske arene u kvartu Zuglo.

Ovi 16+1 susreti održavaju se jednom godišnje od 2012. godine u jednoj od istočnoevropskih metropola. Pri čemu je reč o velikim infrastrukturnim projektima i njihovom finansiranju.

Stvar je varljiva jer Kinezi hoće sve sami da rade. Njihovi gradjevinari treba da izvode mostove, puteve i železničke pruge, njihove banke da obezbede kredite za pokriće troškova. A države-primaoci sve to treba da plate.

Oda Kini

Ovogodišnjem domaćinu madjarskom desno-populističkom premijeru Viktoru Orbanu to ne smeta baš ni najmanje. Posle stupanja na funkciju 2010. godine, on je svojoj zemlji propisao „ofanzivu na Istok“. Orban se oduševljava svime što se da raditi van strogih EU-regulativa – njegova zemlja je članica od 2004. godine.

Pri otvaranju susreta posvetio je on pravu odu azijskoj komunističkoj ekonomskoj sili. “Danas je zvezda Istoka u zenitu“, rekao je on. Istočnoj Evropi su potrebne tehnologije i finansiranje iz Kine, jer staro, umorno jezgro Evrope nema više dovoljno resursa za razvoj istočnih Evropejaca koji se razvijaju dinamično.

Priključak na Pirej

U odnosu na milijarde evra teške strukturne podsticaje koje su otekle iz bogatih starih u nove EU članice, ova tvrdnja izgleda kao sasvim daleka od realnosti. U ponedeljak je bila reč o projektu koji godinama forsiraju Kinezi, o izgradnji železnice od Pireja do Budimpešte. I taj projekat primarno služi kineskim interesima, treba da dopremi kinesku robu preko Balkana i Madjarske do kupovno snažne Zapadne Evrope.

Evropska komisija je pokrenula protiv Madjarske postupak zbog povrede odredaba Ugovora (o članstvu) jer za izvodjenje radova na madjarskom delu (pruge) nije bilo predvidjeno raspisivanje tendera. Peking i Budimpešta očito su to shvatili za ozbiljno. U ponedeljak – istovremeno sa susretom 16+1 – potpisale su Madjarske državne železnice (MAV) lot za 152 kilometra dugu prugu od budimpeštanskog predgradja Soroksar do južne granične železničke stanice Kelebija.

I Balkan je naelektrisan

I na Balkanu su milijarde iz Kine dobrodošle. U blizini bugarskog glavnog grada Sofije, već je izgradjen ogroman futuristički šoping park sa mogućnostima za zabavu pod imenom ‘Sveta Sofija’. Projekat je izvela firma BDHL, koja je u kineskim rukama. Ukupna investicija trebalo bi da iznosi 750 miliona evra i da obezbedi 1.850 radnih mesta.

Kina je nedavno stekla u većinski udeo u rumunskoj naftnoj rafineriji Rompetrol Računare. Za kinesku energetsku firmu CEFC rafinerija je bila ključna u ukupnoj strategiji „jedan pojas, jedan put“, koja Kinu treba da poveže s centralnom Azijom i Evropom. Narednih godina bi milijarde trebalo da budu uložene u infrastrukturne projekte. Istočno i jugoistočnoevropske države nadaju se hitno potrebnim investicijama, ne samo u saobraćajnice nego i u propale firme kao što je železara u srpskom Smederevu.

Superbrza pruga

Izmedju Beograda i Budimpešte trebalo bi u budućnosti da se uspostavi superbrza železnička veza. Jer Kina je već investirala u grčku luku Pirej – odande mora roba efikasno biti dopremljena na kontinent. Jugoistočna Evropa ne važi samo za energetsko i transportno čvorište nego i kao tržište. China Road and Bridge Cooperation već je izgradila u Beogradu most, kineskim sredstvima se gradi i autoput izmedju Rumunije i Crne Gore. Kina je obezbedila i jedan kredit u iznosu od 450 miliona evra za termoelektranu u srpskom Kostolcu.

Put svile kao poveznica

Saobraćajni i trgovački put treba ubuduće da povezuje Kinu s Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Hrvatskom, Češkom, Estonijom, Madjarskom, Letonijom, Litvanijom, Makedonijom, Crnom Gorom, Rumunijom, Srbijom, Slovačkom i Slovenijom. Kineski predsednik Si Djinping najavio je „novi put svile“ još 2013. godine. Inicijativom treba pre svega da bude kompenzovan usporeni kineski interni rast.

Kina i Srbija su 2012. godine potpisale 22 ugovora o strateškom partnerstvu. Medjusobno su ukinute i vize za boravak do 30 dana. Već nekoliko godina putuju vodeći političari balkanskih država redovno u Peking kako bi lobirali za investicije, a kineski političari i investitori putuju u istočnu Evropu.

Srbija kao magnet

Tokom 2015. i 2016. godine Kina je u „balkanski put svile“ investirala 3,3 milijarde evra. Srpski udeo u ovome je, u poredjenju s drugim zemljama, sa 1,4 milijarde najveći. Kina je 2016. godine maloj balkanskoj državi bila četvrti po značaju trgovinski partner. Srbija je 2016. godine iz Kine uvezla robe u vrednosti od 645 miliona evra. Obratno, Srbija za Kinu ne igra nikakvu ulogu.

Prema Republičkom zavodu za statistiku Srbije porastao je trgovinski deficit izmedju Kine i Srbije sa 1,2 milijarde evra 2011. godine na 1,3 milijardi evra 2016. godine. Čak i Albanija izvozi u Kinu više nego Srbija. Zato ima ekonomista koji kritički gledaju na taj jednostrani trgovinski odnos.

Ipak u Srbiji žele da osnuju vlastito udruženje kinesko-srpskih firmi. Već je osnovan Nacionalni savet za saradnju s Rusijom i Kinom uglavnom s ciljem da se bivšem predsedniku Tomislavu Nikoliću da bilo kakav zadatak. U Beogradu je u januaru otvorena flijala državne Bank of China (BOC).

Makedonija takodje u fokusu

I za Makedoniju je Kina 2016.godine bila četvrti po veličini trgovinski partner.Makedonija, kao i Srbija, važi za državu- poveznicu u regionu.Ukupno uzevši, kod „jedan pojas, jedan put“ ne radi se samo o saobraćajnim i transportnim putevima, nego i o kreditima koje Kina daje.Kineskim sredstvima treba da se grade energetska čvorišta, optički kablovi, kao i termoelektrane i atomske centrale.Time će i medjunarodni uticaj Kine biti proširen.Istočna i jugoistočna Evropa leže na spoljnom rubu koridora koji treba da vodi od Sangaja do Berlina.

Prema računici Bečkog instituta za uporednu medjunarodnu ekonomiju (WIIW), mogla bi Bosna i Hercegovina zahvaljujući “ jedan pojas,jedan put“ dugoročno da dostigne rast BDP od 8,5%, Crna Gora čak od 14%.Prema WIIW, mogla bi kineska strana da uloži 10 milijardi evra u infrastrukturu istočno- i jugoistočnoevropskih država.Kao uvek kad na Balkanu investiraju drugi igrači – Rusija, Turska ili zalivske države- nastaje uznemirenje u EU.Strahuje se od političkog uticaja.

Kina protiv EU

Nasuprot kineskoj inicijativi na evropskoj strani je takozvani Berlinski proces- već godinama se, pod nemačkim vodjstvom, petlja oko izgradnje mreže puteva i energetske mreže u jugoistočnoj Evropi.Zaštitnici životne sredine strahuju da bi kineskim investitorima ekološku standardi mogli da budu manje prerasli srcu nego Evropljanima.Sigurno je da su infrastrukturi naročito u balkanskim državama u poredjenju s srednjom i zapadnom Evropom hitno potrebna mnoga poboljšanja.I ko da najbolju ponudu dobija dodatak- od finansijske krize postoji manjak evropskih investicija.Julija Griber iz Bečkog instituta za uporedna ekonomska istraživanja smatra da je sa stanovišta drzava, koje se nalaze uz put svile, koje imaju u najmanju ruku potrebu za velikom obnovom infrastrukture, svaka investicija je dobro došla pa bila ona evropska ili kineska, svejedno.

Kina je brža

Gribler upozorava da kineske investicije mogu da se realizuju brže nego evropske.
Ona, medjutim, napominje da trenutno ima više više obećanja o kreditima nego stvarnih projekata, a sem toga kineske namere su u poredjenjima sa investicijama iz Evrope još veoma male.Sem toga, Kina može da finansira projekte koji se ne uklapaju u evropske programe ili ne zadovoljavaju evropske zahteve.

Gribler ukazuje da bi takve investicije iz Kine mogle da podstiču korupciju ukoliko ne bude javnih tendera.Medjutim,to je pre slucaj kod projekata drzavnih firmi.Politički bi osetljivo moglo da bude ukoliko ekonomski interesi nekih država zbog kineskih investicija dodju u suprotnost sa EU- duhom.Griber navodi da je Grčka u junu blokirala zajedničku EU- kritiku kineske politike u oblasti ljudskih prava.Grčka je već snažno profitirala od kineskog novog puta svile.
Pre svega, bosanski entitet (Landesteil) Republika Srpska(RS), koja je pod ruskim utucajem, važi za političku nepouzdanu.Pre godinu dana je predsednik RS Milorad Dodik putovao u Kinu kako bi dobio hitno potrebne kredite.Dodik, koji je zbog svog separatističkog držanja pod sankcijama SAD, ima teškoće da dobije kredite, jer Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond kredite vezuju za reforme.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com