Esmark – Železara Smederevo: Nikad bliže dogovoru kojeg nema

Predstavnici Vlade Srbije, pre svih premijer Aleksandar Vučić, ministar privrede Željko Sertić i ministar finansija Dušan Vujović, u poslednjih nekoliko nedelja više puta su direktno i indirektno najavljivali siguran dolazak Esmarka u Železaru Smederevo. Međutim, danas se ispostavilo da je Esmark bio samo mirisna dunja na ormanu, nedostižna za smederevsku čeličanu.

Američka kompanija, koja se hvali poslovnim motom „kupimo jeftino, a onda zaradimo gomilu novca„, na kraju je od Vlade Srbije tražila previše, saopštio nam je premijer.

Pregovori, teški kako ih je okarakterisao jednom prilikom ministar privrede Željko Sertić, vodili su se u Beogradu i Pitsburgu, gde se nalazi predstavništvo Esmarka. Ti pregovori, očigledno, nisu urodili plodom. A drugačije priče su se pričale.

Upravo je Sertić jednom prilikom izjavio da je Esmark „ispunio sve zahteve države„, da bi na kraju, rekao nam je danas premijer, Esmark odbio ponudu Vlade Srbije.

Iz „pouzdanih izvora“ smo saznali i za nameru Esmarka da i više nego prepolovi trenutan broj zaposlenih, tačnije da otkaz dobije skoro 3.500 zaposlenih i da njihove otpremnine isplati Vlada Srbije. Dijametralno suprotnu informaciju je pre nekoliko nedelja izneo ministar finansija Dušan Vujović. On je tada rekao da ponuda Esmarka uključuje i ostanak svih zaposlenih na svojim radnim mestima.

Da smo blizu dogovora sa američkom kompanijom, koja inače nije ni među prvih 50 najvećih proizvođača čelika na svetu, pomislili smo i nakon što je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Železare Smederevo saopštila da je potpisala kolektivni ugovor sa odloženim dejstvom sa Esmarkom, a po kojem im je sledovalo povećanje plate od 25 odsto. Ne lezi vraže.

Beogradski mediji i u ovom slučaju su se pokazali kao izuzetno. Tako je Kurir, pod oznakom „EKSKLUZIVNO“, 28. januara objavio da je „pregovarački tim na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem danas postigao dogovor sa predstavnicima kompanije iz SAD“. Ništa bolje nisu prošle ni Novosti, koje u tekstu od prošle godine „saznaju“ da je „premijer Srbije u Londonu dogovorio posao sa predsednikom američke kompanije oko čeličane u Smederevu“, uz dodatak da „nijedan radnik od 5.200 neće biti otpušten“.

Opet smo potrčali pred rudu. I opet smo se sapleli. Kapitalizam ne zna za prijateljstva, emocije i slično. Kao što reče prvi čovek Esmarka Džim Bušar, kapitalizam zna jedino za, valja ponoviti, „kupimo jeftino, a onda zaradimo gomilu novca“, barem kada su preduzeća poput Železare Smederevo u pitanju.

Esmark neće doći u Železaru Smederevo. Država će nastaviti da finansira to gubitaško preduzeće sa oko 10 miliona dolara mesečno. Obećava premijer, dovešće najbolje ljude na svetu da upravljaju smederevskom čeličanom. Ali, pitanje ostaje, može li staromodnu čeličanu iko pretvoriti u profitabilno preduzeće, ili su pečurke sađene u Železari Smederevo tokom bombardovanja 1999. godine jedina budućnost.