Ekonomske Vesti u Maroku: Džamija za muslimane, hrišćane i jevreje

Velika džamija Hasan II u Kazablanci najvažniji je a mnogi bi rekli i najlepši objekat u ovom gradu koji je svetsku slavu stekao zahvaljujući istoimenom filmu, koji se doduše uopšte nije snimao u Kazablanci. Jedno je sigurno – ova džamija je najvažniji religiozni objekat u celoj Africi, peta je po veličini na svetu (Marokanci tvrde treća) i najveća u Africi, a njen minaret je najviši religiozni objekat na svetu.

Zahvaljujući velikoj pomoći Ambasade Srbije u Rabatu, a pre svega ambasadorke Slađane Price, ekipa portala Ekonomske Vesti imala je tu čast da džamiju Hasan II poseti oko 17 časova, u toku molitve.

U džamiji u tom momentu nije bio prisutan značajniji broj vernika, ali ona može da primi do 25.000 ljudi, a zaposleni tvrde da je u toku velikih muslimanskih praznika posećuje i preko 100.000 ljudi, od čega se 80.000 smesti na velikom trgu ispred džamije.

Džamija je izgrađena delom na moru, a zbog verovanja da je Alah svoj presto napravio na vodi.

Najimpozantniji deo džamije svakako je minaret. Visok je 210 metara i to ga čini najvišim minaretom, ali i uopšte religioznim objektom na svetu. Na vrhu minareta nalazi se laser koji baca svetlost u 30 kilometara u daljinu prema Meki, rodnom mestu proroka Muhameda i zbog toga najsvetijim muslimanskim mestom.

Marokanci pričaju da je kralj Hasan II želeo da izgradi najveću džamiju na svetu, ali se to Saudijskoj Arabiji nije svidelo. Zbog toga su Saudijci sa Hasanom II postigli dogovor da on ipak ne izgradi najveću džamiju na svetu, a zauzvrat je navodno dobio ogromnu količinu novca. Međutim, ponosno ističu Marokanci, Hasan II nije rekao da neće sagraditi najviši minaret na svetu – i tako je njegova džamija već po završetku izgradnje 1993. godine ušla u istoriju.

Ovaj minaret, ali i svi ostali u Maroku, četvrtastog je oblika, za razliku od onih koje možemo videti u Srbiji. Tu se radi o činjenici da Maroko nikada nije bio deo Otomanskog carstva, te nije potpao pod istočnjački uticaj Islama.

Gradnja ove džamije započeta je 1987. godine i trajala je tek šest godina. Na izgradnji džamije radilo je 2.500 radnika i preko 10.000 zanatlija. Cela džamija, izuzev 56 lustera i dva stuba koji su iz Italije, izgrađena je od marokanskih materijala. Džamiju je dizajnirao Francuz Mišel Penso, a bio je inspirasan džamijama u Fesu, Rabatu, Marakešu i Sevilji. Boje koje dominiraju ovom džamijom su bela i zelena, a koje simbolizuju mir i život.

Jedna od najinteresantnijih stvari u ovoj džamiji, pored minareta, je krov. Krov se može otvoriti za svega nekoliko desetina minuta, zatvoriti još brže. Za oko nam nisu zapali zvučnici, i to s razlogom. Oni se nalaze niz cele sobe za molitvu, ali su „kamuflirani“ u okviru stubova.

Ipak, najinteresantniji je podatak da je džamija izgrađena po ugledu na Islam, Hrišćanstvo i Judaizam. Sama zgrada napravljena je poput katoličkih crkvi, dva mezanina u hali za molitvu, a na kojima se mole žene, izgrađeni su po ugledu na Judaizam, dok Islam u samoj džamiji nije potrebno objašnjavati.

Centralni deo hale za molitvu je ograđen i rezervisan je za kralja, koji u džamiju ulazi na posebna vrata.

Naši domaćini pokazali su nam i muško kupatilo (hamam) u džamiji koje trenutno nije u upotrebi, ali se nadaju da će sledeće godine, uz pomoć kralja Muhameda VI u funkciju pustiti žensko kupatilo. Za sada, hamami se koriste samo za pokazivanje turistima, a oni u džamiju mogu ući četiri puta dnevno i to po ceni od 120 dirhama (nešto manje od 12 evra).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com