Franak: Država nije tata i mama građanima

Država ne treba da se meša u odnos građana i banaka u vezi sa skokom vrednosti švajcarskog franka, to nije njen posao, država nije tata i mama građanima, rekao je za portal Ekonomske Vesti Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.

„Ne mislim da država uopšte treba da se meša  u to, to nije njen posao. Država nije tata i mama građanima. Građani imaju svoj mozak i na osnovu njega donose svoje odluke. Banke su tu da procene šta je njima bolji posao – da li da produže rokove ili da smanje svoje prihode da bi građani uspeli da im otplaćuju kredite ili da im eventualno ne vrate kredite pa da to sve to ode u hipotekarne prodajne postupke. Suštinski to pitanje nema veze sa državom, jer građani prilikom odluke o podizanju kredita nisu ni pitali državu, sami su donosili odluke. To je privatni posao između banaka i njenih klijenata, i neka sami to reše. Neka bankari procene šta je pametno i neka nađu neki kompromis“, ocenio je Parivodić i dodao da ne treba svi građani Srbije da plaćaju zbog 5 do 10 hiljada građana koji su uzeli kredit u švajcarskim francima.

Svojevremeno Milan Parivodić i Radovan Jelašić, tadašnji guverner Narodne banke Srbije, vodili su polemiku u vezi sa kreditima koji su indeksirani u švajcarske franke. Jelašić je smatrao da uz franak ide veliki rizik, dok je Parivodić odgovorio da će franak ostati stabilan.

„Moje tadašnje mišljenje je bilo zasnovano na analizi desetogodišnjeg pariteta franka i evra, i njegovog prethodnika – nemačke marke. Na osnovu tog desetogodišnjeg parirteta to je delovalo stabilno. I ako se promeni paritet, ono vreme koje si plaćao u franku sa manjom kamatom je tebi ušteda pa će ti i to biti posle neka vrsta kompenzacije ako skoči franak. U međuvremenu se desila svetska ekonomska kriza i situacija se potpuno promenila. Ovo što se desilo je tržišni rizik svakog čoveka koji uzme kredit u stranoj valuti, u valuti u kojoj ne prima platu. To može da se desi i sa evrom. Čovek dobija i gubi, to je tržište, ljudi moraju da se naviknu“, objašnjava Parivodić i dodaje da je slična praksa bila i u zemljama u okruženju poput Hrvatske, Rumunije i Grčke.

Podsetimo, posle trogodišnjeg veštački održavanog kursa od 1,2 franka za 1 evro, Centralna banka Švajcarske (SNB) je odlučila da prekine tu praksu i pustila je franak u slobodan kurs, nakon čega je ta valuta ojačala za skoro 20 odsto. To znači i da će mesečne rate svih građana koji imaju kredite u švajcarskim francima biti povećane za oko 20 odsto.

Dok je Vlada Hrvatske građanima koji su korisnici kredita u švajcarskim francima poručila da „mirno spavaju„, u Srbiji još nema razgovora nadležnih instutucija, banka i građana o ovoj situaciji. Narodna banka Srbije je samo kratko saopštila da „i dalje pažljivo prati promene vrednosti najvećih svetskih valuta„.