NBS: „Gotova“ rešenja su prebacivanje troškova na banke, NBS i državu

Narodna banka Srbije saopštila je danas da će nastojati da nađe najbolje rešenje za pomoć građanima zaduženim u švajcarskim francima, ali upozorava da sva „gotova“ rešenja koja se nude u javnosti po pravilu znače i prenošenje rizika sa korisnika ovih kredita, a samim tim i troškova, na banke, NBS i/ili državu.

Tako na primer fiksiranje kursa na nivou od 102 dinara za švajcarski franak, koje znači eliminisanje deviznog rizika za korisnike ovih kredita, znači ne samo trošak po banke, već nije korektno prema korisnicima kredita koji su inicijalno bili oprezniji i zadužili se u evrima, jer oni i dalje ostaju izloženi deviznom riziku, navodi se u saopštenju NBS-a.

Što se tiče konverzije kredita iz franka u evro, uz navođenje argumenata da bi u tom slučaju banke smanjile „ekstra profite“ koje imaju po osnovu kursnih razlika, ovom prilikom ukazujemo da takva tvrdnja nije tačna. Banke moraju da imaju usklađene iznose izvora sredstava i plasmana po svim valutama (uz dozvoljeno odstupanje od 20%).

Dakle, da bi odobrile kredite indeksirane u francima one su morale da imaju izvore u toj valuti (krediti, devizni depoziti, finansijski derivati i dr.). Drugim rečima „ekstra profit“ po osnovu kursnih razlika koji se pominje u tim „gotovim“ rešenjima ne postoji.

Takođe, u tim predlozima se ne pominje da bi u slučaju eventualne konverzije u evro kredite po kursu koji je važio u momentu odobravanja kredita, morale da se primene i više kamatne stope koje su građani, koji su se zadužili u evrima, plaćali duži niz godina.

NBS podseća da je u junu 2011. godine, pošto su se pojedini građani, i posle svih sprovedenih aktivnosti i upozorenja centralne banke i dalje zaduživali u švajcarskim francima, donela odluku (sa primenom od jula) da se zabrani kreditiranje stanovništva u stranoj valuti, osim u evrima. Dakle, ne može se očekivati da zvaničnici upozoravaju građane da se ne zadužuju u valuti u kojoj je zaduživanje zabranjeno.

 

U saopštenju se navodi da NBS, kao i sve druge centralne banke, nije mogla da predvidi ovaj svojevrsni devizni udar (jačanje švajcarskog franka za oko 15% u jednom danu).

Svesna situacije sa kojom se suočava oko 22 hiljade građana, ali uvažavajući i činjenicu da su građani koji su uzeli kredite indeksirane u evrima takođe izloženi deviznom riziku, NBS je u maju 2013. godine dala preporuku bankama čiji je cilj bio da se korisnicima kredita indeksiranih u švajcarskim francima, u naredne tri godine, omogući otplata nižih rata kredita, time bi se teret otplate ovih kredita ublažio u tom najtežem periodu. Razlika između svake stvarne i umanjene rate odlaže se na tri godine, i na tako odloženo potraživanje se ne obračunava kamata.

Tek nakon sveobuhvatne analize svih aspekata, mogu se komentarisati eventualne mere i aktivnosti u cilju iznalaženja modaliteta za dugoročnije i održivije prevazilaženje problema u otplati kredita, zaključuje se u saopštenju NBS-a.

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com